Boraveći u Beogradu, juna 1892. godine, slavni naučnik bio je do suza ganut Zmajevom pesmom napisanom njemu u čast, i zato je, na svečanoj večeri, prišao i poljubio mu ruku
Taj 2. jun 1892. uveliko je u Beogradu mirisao na leto. Dan nije bio svakidašnji, već svečan, s mnogo emocija i uzbuđenja, jer je u prestonicu doputovao dragi gost, niko drugi do slavni Nikola Tesla. Naučnika je u audijenciju primio i mladi kralj Aleksandar Obrenović, studentima je održao predavanje, a uveče je na Topčiderskom brdu, u bašti Vajfertove pivare, gde je danas Beogradska industrija piva, u čast visokog gosta priređen svečani banket.
Svi viđeniji Beograđani i Srbi prisustvovali su tom svečanom skupu. Njih oko stotinak. U jednom trenutku je ustao i goste pozdravio tada već vremešni lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj. Izrecitovao je svoju pesmu napisanu baš za tu prigodu „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd”. Divno je kazivao svoje stihove, toliko lepo i emotivno da je naučnik bio ganut do suza. Ustao je, prišao pesniku i poljubio mu ruku.
Scena s banketa je poznata i ostala zabeležena u arhivima, ali se malo zna šta se posle toga dogodilo, šta je Zmaj poklonio Tesli, a šta mu je ovaj, pri odlasku iz Beograda, poručio i obećao. I, šta je sve učinio na promovisanju njegove poezije. Te detalje otkrili su Novosađani Vladimir Todorović i Sima Matić u nedavno objavljenoj knjizi „Zagrljaj – Tesla i Zmaj”.
Ispunjeno obećanje
Kao i doček, i ispraćaj Tesle s beogradske železničke stanice bio je srdačan i svečan, pre bi se reklo bratski. U delegaciji je, zbog ugleda i ukupnog stvaralaštva, bio i Zmaj. Sa sobom je poneo i poklon, svoju knjigu „Pevanija” kojoj se naučnik silno obradovao.
„Obećavam da ću neke od Vaših pesama prevesti na engleski i prevode objaviti”, poručio je Tesla Zmaju.
Kako i priliči jednoj ovakvoj ličnosti, obećanje je ispunio, tako da su Zmajevi stihovi bili zastupljeni u časopisu za kulturu u Njujorku. Zahvaljujući Tesli, kao prevodiocu, u majskoj svesci broj 1 objavljene su pesme „Tri hajduka”, „Ciganin hvali svoga konja”, „Tajna ljubav” i „Dva sna”, a sve pod zajedničkim naslovom „Srpske parafraze”. Tesla je prevodio, ali je tragao za osobom koja bi prevod učinila što vernijim originalu. Ubrzo je u traganju imao uspeha: za takav poduhvat izabrao je prijatelja Roberta Andervuda Džonsona, pisca, docnije i diplomatu. Da bi obradovao Zmaja, piše mu 15. juna 1894. na memorandumu hotela „Gerlah” u kojem je tada stanovao:
„Visokopoštovani gospodine, slavni srpski pesniče! Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele da mi je nemoguće otrgnuti se od rada. Moj prijatelj R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovde, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom. Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom. U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika. Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh ’Đuliće’, ali je preteško, nu možebiti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bih Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje. Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti. Pozdravljajući Vas najsrdačnije, ostajem Vaš, Nikola Tesla.”
„Ne znam da li su se ikad više uvažavali jedan veliki naučnik i jedan veliki pesnik, poezija i nauka, kao u slučaju ova dva zemljaka”, zapisao je akademik Matija Bećković. „Bratstvo Tesle i Zmaja zaslužuje složenu i zasnovanu reč, i čudo je da na tu temu još ne postoje studije i disertacije.”
Želeo je briljantni izumitelj da ostavi i pisani trag o Zmajevom stvaralaštvu. Poštovao ga je i cenio, i zato je ovako pisao: „Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske da gotovo izgleda nemoguće prevesti ih na kakav tuđ jezik. One se odlikuju oštrom satirom, koja je slobodnija od Volterovske zajedljivosti, dobrosrdačnošću i neprekidnim humorom, kao i dubinom i jačinom izraza.”
S knjigama od detinjstva
Negde su se zasigurno sreli Teslina genijalnost i Zmajeva odanost stihovima. Verovatno na samo njima znanim talasima, u nekim nebesima. Da je drugačije bilo, zar bi jedan za drugog toliko marili. Zamislite kad jedan Tesla, kad jedan takav um, opsednut novim, genijalnim izumima nađe vremena da Zmaju ne samo piše pisma, već i da prevede njegove pesme na engleski jezik. Naš slavni poeta je ubrzo „prirastao za srce” i Robertu A. Džonsonu, koji je Tesli posvećivao stihove, a Zmaju pisao pisma. U knjizi je i Džonsonovo pismo, upućeno ovom lekaru i pesniku, zanimljivo utoliko što ga je prevela Julija Lazarević-Tatić, a objavila „Politika” u svom trobroju za 31. maj, 1. i 2. jun 1936. godine.
Ovako američki pesnik piše svom kolegi u Srbiji: „Teslini prevodi Vaših pesama probudili su u meni takvo divljenje da se nisam mogao otrgnuti iskušenju, da ih ne parafraziram, jer se ne usuđujem nazvati ih prevodom… Za Vaš narod nisu potrebna nikakva objašnjenja u pogledu hajduka i Turaka, ali je našem narodu to potrebno, pošto on inače ne bi razumeo narodnosni i verski konflikt, koji čini suštinu balade…”
Nije Tesla bio samo veliki naučnik i genijalni pronalazač, već zaljubljenik i znalac književnosti. Njegov otac, prota Milutin u slobodnom vremenu bavio se poezijom.
„Od svega sam ponajviše voleo knjige”, govorio je „čovek izvan vremena”, kako su ga često nazivali. „Otac je imao veliku biblioteku, i kad god bi mi se ukazala prilika, trudio sam se da zadovoljim svoju strast za čitanjem.”
Zmaj se oduševljavao Teslom i njegovim genijalnim pronalascima, pa mu je, prilikom posete Beogradu, između ostalog poručio u stihu: „Ostvarena j’ miso tvoja/Miso divna i golema/Među nama biće veze/A daljine nema, nema.” Istražujući dodirne tačke dvojice umnih ljudi, autori knjige objavili su i zapažanje pesnika Ivana Negrišorca koji napominje „da je Tesla prikazao Zmajevo delo u širokom društveno-istorijskom kontekstu, neophodnom za valjano razumevanje pesnika, njegovih stihova i sveukupnog dela”.
Da su se međusobno uvažavali i dobro razumeli, iako je jedan bio genijalni naučnik, a drugi genijalni pesnik, bilo je jasno od samog početka njihovog poznanstva. Tako je krenulo i tako trajalo sve dok se nisu preselili u večnost.
