Skoro dva milenijuma deli nas od događaja iz Jevanđelja. Svet se za to vreme mnogo promenio. Došli su i prošli ljudi velikih dela – neki heroji, neki tirani – ostavljajući tragove svetlosti i mraka.
Moglo bi se pomisliti da je lik Hrista izbledeo. Znamo o Njemu manje nego o Napoleonu, Lenjinu ili Ajnštajnu, čije biografije su ispisane u hiljadama knjiga.
Ali Hristos nije izbledeo. Za one koji Ga ljube, On je živ. Ljubav prema Njemu i zajednica s Njim daju smisao životu.
Kad čitaoci Jevanđelja čuju: „Nikada čovek nije govorio kao ovaj Čovek“ (Jn. 7:46), odjekuje im istina u srcu. Niko nikada nije govorio tako istinito i ljubazno, sa smirenjem i ljubavlju.
Slušajući Njega, počinjemo da verujemo. Srce prihvata Njegove reči kao živu istinu. A kad poverujemo, vera raste.
Početak vere je osećaj: ovaj Čovek ne može da laže. Ako bi Njegove reči bile laž, sve u svetu bi bilo besmisleno. Ali one nisu laž. I ostaje samo jedno – vera.
Kad kaže: „Neću vas ostaviti siročadi, doći ću k vama“ (Jn. 14:18), srce nam se potresa. „Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka“ (Mt. 28:20). I kao apostol Toma uzvikujemo: „Gospod moj i Bog moj!“ (Jn. 20:28).
Vera nije usmerena ka apstraktnom bogu, već ka Hristu – Ličnosti koja nam otkriva Boga. On nas ne privlači silom, ne privlači čudima, već ljubavlju, dobrotom i lepotom Svoga lika.
Sve prolazi, ali Hristos ostaje. Ljudi koji Ga ljube prihvataju patnju pre nego da Ga se odreknu. U stradanjima vide priliku da dele Njegovu patnju, a u smrti – put da budu s Njim. Koja ljubav i vera se mogu uporediti s tom?
Kada kažem „Verujem u Boga“, vidim lice Hristovo pred sobom. On gleda kao da gleda samo mene. Znam da je On za svakoga, ali osećam u Njemu poziv, poziv usmeren samo ka meni, i čini mi se da čujem reči:
„Došao sam k tebi i zbog tebe se potpuno predajem!
Volim te i želim večnu zajednicu sa tobom!“
I u trenucima kada životna sujeta ne uguši ovo iskustvo, predajem se Njemu ljubavlju, bez potrebe za dokazima. Znam svim svojim bićem da On kuca na isti način u srce svakoga. Samo Ga pogledajte i poslušajte: niko nikada nije govorio kao ovaj Čovek.
I taj jedan susret će doći svima, čija dubina i radost su neuporedive ni sa čim na svetu. Počeće novi život, nova svetlost će zasijati. Koliko god puta padnemo ili pogrešimo na putu života – niko nam neće oduzeti ovu radost!
Vera počinje sa Hristom, rađa se iz susreta s Njim i završava u Njemu. Ponekad se čini da slabi, ali onda ponovo uzmemo Jevanđelje – i pred unutrašnjim očima oživi isti Lik. I opet kuca na vrata našeg srca.
Koliko je važno prepoznati to kucanje u životu! Radost je pronaći veru u sebi, a još veća kada istu veru vidimo u drugima – čak i u onima koji su davno živeli.
Tako otvaram knjigu napisanu više od hiljadu godina pre Hrista i čitam reči koje i danas govore:
„Gospode, Ti me znaš.
Ti znaš kad sednem i kad ustanem; Ti vidiš moje misli izdaleka.
Kada hodim i kada se odmaram, Ti si oko mene i sve puteve moje vidiš.
Još nema reči na mom jeziku, a Ti već sve znaš.
Kuda bih otišao od duha Tvoga, i od lica Tvoga kuda bih utekao?
Da izađem na nebo, Ti si onde. Da siđem u pakao, onde si.
Da se dignem na krilima zore, i preselim se na kraj mora: i onde će me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja.
Da rečem: ‘Neka me mrak sakrije’; ali i noć je kao videlo oko mene.
Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje.
Hvalim Te što sam divno sazdan; divna su dela Tvoja, i duša moja to dobro zna“ (Ps. 139:1–14).
Ovaj psalam je star hiljadama godina, ali ja ga čitam i mislim: „Tako se i ja osećam!“ To pokazuje da je vera živela kroz vekove. Milioni ljudi su osetili isto.
Srce se ispunjava radošću kada ponovo izgovaramo: „Hvalim Te jer sam divno stvoren.“ Prepoznajemo sebe iznova – grešne i slabe, ali obdarene sposobnošću da želimo ono što je uzvišeno i visoko, da želimo i svetlo i večnost.
Ova vera nam otkriva da sve na svetu otkriva Boga: blistavo jutro, sumrak noći, radost i tuga. Ako neki ljudi to ne vide, to je zato što su od detinjstva naviknuti na male, prolazne stvari, usađene kao zamena za dublju svetlost. U čoveku tako umire žudnja za ljubavlju, a svet mu postaje mračan.
Ipak, čak i u mraku Bog nas ne napušta. Moje reči o veri bile bi prazne da na kraju nisam ispovedio veru u Onog Jednog Čoveka u kome se Bog javio svetu – da spase i oživi svakog čoveka.
Verujem u Boga, ali puna radost se otkriva u Hristu. Niko Boga nije video, kaže apostol Jovan, ali Jedinorodni Sin, koji je u naručju Očevom, objavio nam je Boga (Jn. 1:18). Njegove reči svedoče o tome što smo videli i dodirnuli – o Reči života (1. Jn. 1:1).
Tako vera dobija oblik: ona nije prazan pojam, već živo iskustvo. Hristos kuca na srce svakog od nas i nudi ljubav i zajednicu koja nadmašuje sve zemaljske radosti. Koliko god puta padnemo, ta radost se ne može oduzeti.
Protojerej Aleksandar Šmeman
