Boreći se sa velikom hladnoćom i vetrom, arheolozi u Srbiji istražili su mesto drevnog rimskog trijumfalnog luka (slavoluk), jednog od malobrojnih na Balkanu, koji datira iz trećeg veka.
Slavoluk je otkriven u decembru na mestu Viminacijuma, rimskog grada u blizini Kostolca, 70 kilometara (45 milja) istočno od Beograda. Miomir Korać, vodeći arheolog, rekao je da je otkriće napravljeno tokom iskopavanja glavne ulice Viminacijuma, glavnog grada rimske provincije Mezije. „Ovo je prvi takav slavoluk na ovim prostorima… Može se datirati u prve decenije trećeg veka nove ere“, rekao je Korać za Rojters u ponedeljak.
Fragment je posvećen Marku Aureliju Karakali
Viminacijum je bio veliki rimski grad od 45.000 ljudi sa hipodromom, utvrđenjima, forumom, palatom, hramovima, amfiteatrom, akvaduktima, termama i radionicama. Postojao je između prvog i šestog veka. „Kada smo pronašli kvadratne otiske temelja napravljene od masivnih komada krečnjaka… nije bilo sumnje da je ovo trijumfalni luk“, rekao je Korać.
Fragment mermerne ploče sa slovima CAES/ANTO sugeriše da je luk posvećen caru Marku Aureliju Antoninu, poznatom kao Karakala, koji je vladao od 198. do 217. godine.
Veruje se da je Karakala uzdignut za cara u Viminacijumu, ocenjuje arheolog, Mladen Jovičić.
„Nadamo se da ćemo naći još komada. Našli smo na jedan fino izrađen stub, grede, ali bismo želeli da nađemo natpisa na luku“, rekao je Jovičić.
Ono što je dodatno neobično je to što nije zakopan ispod modernog grada.
Iskopavanja Viminacijuma traju od 1882. godine, ali arheolozi procenjuju da su pretražili samo 5% lokaliteta, za koji kažu da je 450 hektara – veći od Centralnog parka u Njujorku – i neuobičajeno što nije zakopano ispod modernog grada. Dosadašnja otkrića uključuju dva rimska broda, zlatne pločice, novčiće, skulpture od žada, religiozne predmete, mozaike, freske, oružje i ostatke tri mamuta.
