Ako bi se pravila hronologija vesti o tome kako se srpske firme vraćaju u srpske ruke, ona bi izgledala ovako: Najpre je 19. marta ove godine predsednik republike objavio: „Ima i nekih dobrih vesti. Vidim da su neke naše kompanije preuzele ili preuzimaju ‘Merkator’, ‘Ideu’, tako da će ponovo biti u srpskim rukama, što nije loše“, rekao je Aleksandar Vučić.
Zatim je 24. marta 2026. godine osnovana firma „Alta ritejl“. Registracionu prijavu u Agenciji za privredne registre (APR) podneo je Davor Macura, vlasnik „ALTA grupe“, kompanije čiji su se poslovni prihodi u poslednjih nekoliko godina utrostručili.
Kako pokazuju finansijski izveštaji, prihodi kompanije cu 2021. godine bili sedam miliona evra i iz godine u godine su rasli, da bi na kraju prošle, 2025. godine, dostigli 20 miliona evra. Firma posluje sa plusom od 6,5 miliona evra. U okviru ove grupe posluje i „Alta banka“, a njeni prihodi su na kraju prošle godine bili 54 miliona evra. Za nekoliko godina su se ušestostručili. „Alta banka“ je i ona banka preko koje plaćamo račune za struju.
Ali, prva zvanična potvrda vesti da će Davor Macura, baš preko firme „Alta ritejl“, kupiti „Merkator“, „Ideu“ i „Rodu“ stigla je 16. aprila. Pomalo neočekivano, vest je stigla iz Makedonije, iz tamošnje Komisije za zaštitu konkurencije. U njenom izveštaju se navodi da je firma „Alta ritejl“ i osnovana za realizaciju ove transakcije i dodaje se da kompanija pripada „Alta grupi“, čiji su primarni fokus bankarske i srodne finansijske usluge.
„Alta“ u Makedoniji
„Alta grupa“ posluje u Severnoj Makedoniji, a zakonska procedura je takva da svuda gde je kompanija prisutna lokalnoj antimonopolskoj komisiji mora da podnese zahtev za odobrenje koncentracije, odnosno preuzimanje firme. Pritom, zakoni o zaštiti konkurencije nisu svuda u regionu isti, pa antimonopolska komisija, regulatorno telo, u različitim fazama postupka o tome obaveštava javnost.
U Srbiji, Komisija na kraju objavljuje rešenja o odobrenju koncentracije, dok u Severnoj Makedoniji komisija javnost obaveštava još u prvoj fazi, kad se podnese zahtev.
„Alta grupa“ je u Severnoj Makedoniji vlasnik „Alta banke AD Bitola“, ali i preduzeća za trgovinu i usluge „Pelagonija fajnans DOO“ iz Skoplja. Ta firma je u likvidaciji jer nema nikakve poslovne aktivnosti. U izveštaju makedonske Komisije se navodi da je od 2026. godine „Alta grupa“ u Severnoj Makedoniji prisutna i preko kompanije „Alta grupa Duel“, ali i preko akcionarskog društva za osiguranje „Zoil“.
Iz izveštaja makedonske Komisije se vidi da se transakcija odnosi na sticanje potpune kontrole nad nekoliko firmi koje su u vlasništvu „Fortenove“ iz Zagreba, a koje su nekada bile deo koncerna „Agrokor“ u vlasništvu hrvatskog tajkuna Ivice Todorića. Reč je o kompaniji „Idea Marketi“ (nekadašnji „Merkator S“ u okviru koje posluju trgovinski lanci „Roda“, „Idea“ i „Merkator“), „M-profil“, „M-smart biznis solušn“, „Super kartica“ i „Ena Frut“.
O ovoj transakciji nedavno je pisao i zagrebački „Poslovni dnevnik“. Autor tog teksta, novinar Siniša Malus, u razgovoru za Oko magazin Davora Macuru opisuje kao jednog od najbrže rastućih igrača na tržištu banaka u Srbiji: „Početni biznis mu je bio sa menjačnicama, da bi se kasnije proširio na bankarski sektor, uz veliki projekt u sektoru nekretnina, kompleks bivšeg ‘IMT’-a na Novom Beogradu, koji bi trebalo prerasti u jedan savremeni, divovski, stambeno-poslovni kompleks“, kaže Malus.
Ekonomska novinarka Ruža Ćirković za Oko kaže da „postoji opšte uverenje da je naša država malo motivisala tu kupovinu“: „Verujem da država očekuje da će u narodnom periodu biti još energetskih šokova i pritisaka na cene hrane i druge osetljive proizvode za državu. Ja to, takođe, mislim. Verujem da u državi smatraju da će im biti lakše da intervenišu ako je investitor njihov čovek“, kaže Ćirkovićeva.
Profesor Ekonomskog fakulteta Goran Petković iznosi da je „Alta banka“ jedna od najbrže rastućih banaka u Srbiji i da je za relativno kratako vreme izbila na devetu poziciju, kao i da je to ono što se vidi spolja. „Šta je iznutra, ja ne znam“, dodaje.
Cudbina „Merkatora“
Cimbol „Merkatora“ u Srbiji je tržni centar na Novom Beogradu, čija je gradnja počela još krajem devedesetih. A kroz nju su se tokom proteklih više od četvrt veka prelamale i isprepletale sudbine nekoliko regionalnih privrednika.
„Sećam se da je izgradnja tog tržnog centra počela još za vreme NATO agresije, tada su udareni temelji. Sećam se kako sam fotografisao gradilište radujući se da će Beograd dobiti moderan maloprodajni objekat. Interesantna stvar je da je tadašnji direktor ‘Merkatora’ Vlada Kravčuk, iznajmio prostorije upravo u ‘Jubmes banci’ preko puta, sa pogledom na gradilište i odatle pratio kako niče novi tržni centar i bio vrlo srećan zbog tog napretka“, rekao je Goran Petković.
Moderan tržni centar otvoren je u decembru 2002. godine i to uz trubače, a nekadašnja „Jubmes banka“, koja se nalazi preko puta, osnovana 1979. godine kao „Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju“, prodata je u maju 2019. godine. Republika Srbija je svoje učešće u banci od 28,51 odsto prodala firmi „Alta pej“ Davora Macure.
Cudbina trgovinskog lanca „Merkator“, koji posluje u zgradi tržnog centra na Novom Beogradu, nije pratila sudbinu zgrade. Ta zgrada od 2017. godine je u vlasništvu srpskog biznismena Petra Matića, koji je vlasnik i tržnog centra „Ušće“.
Trgovinski lanac „Merkator“ odavno nije slovenački. Od 2013. godine njegovo vlasništvo je išlo iz ruke u ruku. Prodat je zbog dugova, a kupio ga je hrvatski tajkun Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“, koji je i sam bio prezadužen. Kada je 2017. godine bankrotirao, ceo „Agrokor“, sa sve „Merkatorom“, posebnim zakonom, takozvanim Leks Agrokorom, nacionalizovala je hrvatska država.
Danas, „Merkator“ je na imovinskom spisku kompanije „Fortenova“. Reč je o holandskoj firmi koja je tokom procesa prepakivanja dugova Ivice Todorića postala vlasnik „Agrokora“. A od 2023. godine vlasnik „Fortenove“ u Hrvatskoj je biznismen Pavao Vujnovac, privrednik koji je početni kapital zaradio u energetici. Detalje transakcije još ne mogu da komentarišu, rekli su za Oko magazin u kompaniji „Fortenova“.
Motivi prodaje
„’Agrokor’ nekad i ‘Fortenova grupa’ danas – ne mogu stati u istu rečenicu“, kaže novinar Siniša Malus. „‘Agrokor’ je nekad bio najmoćnija kompanija u ovom regionu, ‘Fortenova grupa’ danas nije ni približno toliko značajna. Od nekadašnje kompanije giganta sada su ostali ti ostaci ostataka. Verovatno je ovo sada završna faza te prodaje, neki bi rekli rasprodaje.“
A maloprodajni biznis „Fortenove“ u Srbiji, koji se sada prodaje, u Srbiji ne stoji baš najbolje. Poslovni rezultati „Merkatora S“ (danas se firma zove „Idea marketi“) išli su u cik-cak: iz gubitka u dobitak i obrnuto. Na kraju 2021. godine gubitak kompanije bio je 3,5 miliona evra. Naredne, 2022. godine, poslovali su u plusu od 6 miliona evra, da bi 2023. godine taj plus dostigao 13 miliona evra. Međutim, poslovanje firme se 2024. godine vratilo u minus, pa je ostvaren gubitak od 3,2 miliona evra, dok je 2025. godine on iznosio čak 34 miliona evra.
„Taj biznis u Srbiji neko vreme radi relativno loše i oni su imali gubitke i u prethodnom periodu, ali je u 2025. godini taj gubitak udesetostručen. To je direktno uticalo na odluku da se taj deo biznisa odseče i da se ostatak firme na taj način ozdravi“, kaže profesor Goran Petković.
„Oni i prodaju zbog toga što je naša država sklona intervencijama na tržištu, a ovo sa maržama je bila jedna ozbiljna intervencija“, dodaje novinarka Ruža Ćirković. „Verujem da će naša država taj instrument koristiti i ubuduće i da će biti prinuđena da ga koristi.“
Da to može biti jedan od motiva smatra i novinar Siniša Malus: „Marže u maloprodaji u Srbiji su se u poslednjih nekoliko godina značajno smanjile i to je odgovor na pitanje zbog čega je ‘Fortenova’ donela odluku da izađe iz maloprodajnog sektora u Srbiji. Jer su oni i dalje jaki igrači i na maloprodajnom sektoru u Hrvatskoj i na maloprodajnom sektoru u Sloveniji i Bosni i Hercegovini.“
Drugi motiv, dodaje Ruža Ćirković, je i to što „Fortenovoj“ na naplatu stižu neki krediti koje je uzela od svojih investitora i da prodajom kompanija obezbeđuje taj novac.
S promenom vlasništva na tržištu se neće menjati tržišna pozicija. Reč je prodaji koja se u žargonu, među trgovcima, zove „iz cipela u cipele“. Davor Macura preuzeće tržišni udeo „Merkatora“, „Rode“ i „Idee“.
„Svaki izlazak sa tržišta veštih trgovaca kakav je bio ‘Agrokor’, odnosno ‘Konzum’, ne može tržištu doneti dobro. Ja se ne radujem tome što renomirani trgovci izlaze, a nevešti biznismeni ulaze na tržište. Mi sada imamo ulazak nekoga ko nije specijalizovan za maloprodaju, ko nije specijalizovan ni za realno tržište, ko dolazi iz sveta finansija. To može biti dobro u smislu kontrole finansijskih rezultata, ali sasvim sigurno predstavlja nedostatak u poznavanju operativnog rada maloprodaje i verovatno će to izazvati sada traženje i akviziciju novog tima koji treba da vodi ovu firmu“, kaže profesor Goran Petković.
S druge strane, Siniša Malus kaže da ne vidi da bi to za Davora Macuru mogao biti neki krupan zalogaj: „Uostalom, ne mislim da bi on uopšte ušao u ovu vrstu poslovne avanture, s obzirom na to da u tom sektoru nikada nije bio prisutan, a da nema rešene sve ove stvari o kojima mi sada razgovaramo. Komentarišemo nešto što je, mislim, gospodin Macura već preduzeo. Koliko ja znam, Davor Macura je vrlo ozbiljan poslovni čovek i očekujem da će on angažovati vrhunske menadžere koji dobro znaju šta treba raditi na tržištu maloprodaje u Srbiji. Nemam nikakvu dilemu oko toga da će taj biznis i u njegovom vlasništvu biti ozbiljno vođen kao što je bio i do sada“, smatra Malus.
„Aman“ kupio „DIS“
Ali ove godine na tržištu maloprodaje u Srbiji promešaće se još neke karte. Trgovinski lanac „Aman“ saopštio je da je postao novi vlasnik „DIS“-a.
„DIS“ je bio popodična firma u vlasništvu porodice Tirnanić iz Krnjeva kod Velike Plane. U Agenciji za privredne registre vlasnik je već promenjen, a kompanija „Aman“ saopštila je da time postala najveći domaći trgovac, ca više od 5.000 zaposlenih i godišnjim prometom većim od 600 miliona evra. Za Oko magazin odbili su komentarišu detalje preuzimanja.
„Kako je ‘Aman’ domaći trgovac ako je u vlasništvu stranca?“, pita profesor Goran Petković. Jer vlasnik „Amana“ je Nedal Halil, poreklom iz Jordana, ali sa državljanstvom Srbije. U Srbiju je došao 1986. godine na školovanje, na studije stomatologije, a prvu prodavnicu otvorio je 1992. u Zemunu.
Novinarka Ruža Ćirković podseća da su trgovinski lanac „Aman“ hvalili kada je uvedena uredba o maržama, ali da ona sama više voli urednije supermarkete. „Nisam često kupovala u ‘DIS’-u, ali kada ih je ‘Aman’ kupio, ja sam se na osnovu vizuelnog utiska pitala: pa kako može gori da kupi boljeg. Međutim, kada sam pogledala njihove podatke o poslovanju, videla sam da nisam u pravu“, kaže Ćirkovićeva.
„DIS“ je, inače, prošlu 2025. godinu završio sa gubitkom od 7,1 milion evra, dok je „Aman“ poslovao sa dobitkom od 846.000 evra. Ali oba trgovinska lanca prošle godine poslovala su lošije nego 2024. godine.
Maloprodaja je doskoro u Srbiji bila jedan od najprofitabilnijih sektora. Prošla godina za sve, zbirno gledano, ipak nije bila godina velikih profita, cvi su poslovali lošije: „Delez“ je imao sedam puta manju dobit, „Merkator“ 10 puta veći gubitak, „Aman“ sedam puta manju dobit, „DIS“ je iz plusa prešao u minus, „Lidl“ svoje rezultate još nije objavio, „Vero“ skoro da je imao isti poslovni rezultat.
Posle ove dve velike transakcije, ko će imati veći tržišni udeo, Davor Macura ili Nedal Halil?
Zvaničnih podataka o tržišnom udelu nema, poslednji su oni Komisije za zaštitu konkurencije još iz 2018, dakle iz godine kada je „Lidl“ došao na ovo tržište. Po tim, starim podacima, prvi je „Delez“ sa učešćem od 10 do 20 odsto, drugi je „Merkator“, a „Lidl“ je treći. „Aman“ je u tom trenutku bio četvrti sa tržišnim učešćem manjim od pet odsto, a „DIS“ je bio na šestoj poziciji, iza „Univereksporta“.
„Ono što ja mogu da kažem jeste da se govori o tome da je tokom važenja Uredbe o maržama došlo do promene u redosledu najvećih maloprodavaca prehrambenom robom u Srbiji. ‘Delez’ nije više na prvom mestu, jedan drugi strani trgovinski lanac iskočio je ispred njega“, rekao je profesor Goran Petković.
Na pitanje o kome je reč, Petković je odgovorio sledećim rečima: „Nema mnogo velikih trgovinskih stranih lanaca u Srbiji, a ‘Metro’ je zabeležio gubitke.“
„Znači ‘Lidl?’“, pitali smo, na šta se Goran Petković samo nasmejao.
Ipak, od 2011. godine, kada je biznismen Miroslav Mišković „Maksi“ prodao belgijskom „Delezu“, na domaćem tržištu nije bilo domaćeg trgovca sa velikim uticajem. „Potpisivanjem ovog ugovora Srbija ulazi u Evropsku uniju“, rekao je tada Miroslav Mišković, predsednik „Delta holdinga“.
Toj prodaji prethodila je izjava tadašnjeg predsednika Borisa Tadića kako na srpskom tržištu postoje neki koji su „nepristojno bogati“.
Profesor Goran Petković podseća da su se dobavljači tada obradovali, jer su njihova potraživanja, koja su imali od „Maksija“ i koja su bila duža od godinu dana, bila ubrzano isplaćena. „Tako da ne znam kako će se radovati građani Srbije, ali podsećam da su se dobavljači u Srbiji jako obradovali kada je stranac ušao u našu maloprodaju“, rekao je Petković.
Srpske firme u srpskim rukama
Ko se raduje sada kada stranci izlaze iz srpske maloprodaje? I kada domaći trgovci imaju veći uticaj na domaće tržište?
„Vidim da sve firme koje je ovde imao ‘Agrokor’, mi vraćamo u naše domaće vlasništvo. To ima veze i sa manijom ove vlasti da ima tu patriotsku notu u ekonomiji. A ja, inače, smatram da je dobro da vlast podstiče domaću akumulaciju kapitala. To je jako dobro. Naročito u ovim kriznim vremenima kada strani investitori, čim imaju neke probleme, zatvaraju preduzeća i odlaze. A ovi domaći nemaju kuda da odu“, kaže Ruža Ćirković.
Davor Macura preuzeće tržišni udeo „Merkatora“, „Rode“ i „Idee“
Novinar Siniša Malus kaže da je siguran da će u novonastalim geopolitičkim okolnostima biti prisutan veći trend podržavljenja kompanija. „To, naravno, ne mora da znači da će se kao novi vlasnici pojavljivati neke državne kompanije, ali sigurno je da oni koji su vlast u svakoj od država gledaju kako da što više najvažnijih resursa, takozvanih kritičnih sektora i kritične infrastrukture, budu u vlasništvu preduzetnika iz te države“, zaključuje Malus.
O vraćanju srpskih firmi u srpske ruke govorilo se i nedavno kada je prodat „Dijamant“, dragulj iz nekadašnje poslovne krune hrvatskog biznismena Ivice Todorića. Ta firma otišla je u ruke Aleksandra Kostića. „MK grupa“ se i sada spominjala kao kupac „Merkatora S“, ali, kako nezvanično može da se čuje, „Alta grupa“ ponudila je bolju cenu.
Veliku rasprodaju firmi koje su nekada u Srbiji bile u vlasništvu Ivice Todorića za sada je preživela samo „MG Mivela“, u okviru koje danas posluje i „Nova sloga“. Njihova krovna firma je zagrebačka „Jamnica“. Hrvatski mediji pišu – „Jamnica“ je na prodaju. Znači li to da je i prodaja „MG Mivele“ u Srbiji u završnoj fazi?
