Srbija će 2025. godine imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dva odsto, što je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu, pokazuje jesenja prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koja pokriva 23 zemlje regiona, preneo je sajt Biznis.rs.
Optimističnija očekivanja za 2026. i 2027. godinu
Ipak, prognoza za naredne dve godine je nešto optimističnija – srpska privreda bi u 2026. mogla da raste po stopi od 3,5 odsto, a u 2027. četiri procenta. Šest zemalja Zapadnog Balkana imaju prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5 odsto u 2025. i 3,4 odsto u 2026. godini.
Promena ekonomskog modela u istočnim zemljama EU
Iz opšte perspektive, ekonomski model istočnih zemalja Evropske unije prolazi kroz fundamentalnu strukturnu promenu. „Dok je privatna potrošnja bila glavni pokretač rasta u državama članicama EU u Centralnoj i Istočnoj Evropi do sada, očekujemo da će investicije privatnih kompanija i javnog sektora dobiti na značaju, s obzirom na hlađenje rasta realnih zarada“, rekao je zamenik direktora Bečkog instituta i vodeći autor jesenje prognoze, Ričard Grivson.
Porast izdataka za odbranu kao faktor rasta
Oštar, kako je rekao, porast izdataka za odbranu među zemljama NATO-a u regionu takođe podržava ekonomski rast. Prema Bečkom institutu, očekuje se da će ove zemlje u narednim godinama imati dodatni prosečni godišnji efekat rasta BDP-a od 0,2 do 0,3 procentna poena, pri čemu bi nacije poput Poljske i baltičkih država potencijalno mogle još više da profitiraju od povećanja izdataka za odbranu.
Istočna Evropa profitira od ponovnog naoružavanja
„Istočni Evropljani će ekonomski profitirati od ponovnog naoružavanja Evrope, jer tradicionalno poseduju jaku odbrambenu industriju. To bi im moglo pomoći da modernizuju svoju industrijsku bazu i uspešno se kreću kroz transformaciju ka modelu rasta zasnovanom na inovacijama“, dodao je Grivson.
Poređenje rasta u zemljama regiona
Bečki institut prognozira prosečan rast od 2,2 odsto za države članice EU u regionu u 2025, a u 2026. rast regiona trebalo bi da se ubrza na 2,6 odsto.
Zemlje Višegradske grupe – Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska, kao i Slovenija, imaće u proseku rast od 2,5 odsto u 2025. godini, a u 2026. – 2,9 odsto. Poljska ostaje lider među istočnim članicama EU, sa ekonomskim rastom od 3,5 odsto i u 2025. i u 2026. godini.
Hrvatska i Bugarska slede sa oko tri odsto rasta ove i sledeće godine, dok su se izgledi za Rumuniju značajno pogoršali – rast u toj zemlji ove godine biće 0,8 odsto, a u 2026. godini 1,2 odsto. Turska će, prema toj prognozi, relativno snažno rasti ove godine – 3,4 odsto, a 2026. godine – 3,9 odsto.
Očekivanja za Rusiju i Ukrajinu
Međutim, za ratom razorenu Ukrajinu izgledi postaju sve sumorniji: očekuje se da će rast biti samo dva odsto u 2025. i tri procenta u 2026. godini, iako će mnogo zavisiti od toga kako rat bude napredovao. Rusija ide ka stanju blizu stagnacije, zbog restriktivne monetarne politike centralne banke i nižih cena nafte, pa bi 2025. rast BDP-a bio 1,2 odsto, a 2026. godine 1,4 odsto.
