Србија ће 2025. године имати раст бруто домаћег производа (БДП) два одсто, што је најнижа стопа раста међу балканским државама за ову годину, показује јесења прогноза Бечког института за међународне економске студије, која покрива 23 земље региона, пренео је сајт Biznis.rs.
Оптимистичнија очекивања за 2026. и 2027. годину
Ипак, прогноза за наредне две године је нешто оптимистичнија – српска привреда би у 2026. могла да расте по стопи од 3,5 одсто, а у 2027. четири процента. Шест земаља Западног Балкана имају просечан раст бруто домаћег производа (БДП) од 2,5 одсто у 2025. и 3,4 одсто у 2026. години.
Промена економског модела у источним земљама ЕУ
Из опште перспективе, економски модел источних земаља Европске уније пролази кроз фундаменталну структурну промену. „Док је приватна потрошња била главни покретач раста у државама чланицама ЕУ у Централној и Источној Европи до сада, очекујемо да ће инвестиције приватних компанија и јавног сектора добити на значају, с обзиром на хлађење раста реалних зарада“, рекао је заменик директора Бечког института и водећи аутор јесење прогнозе, Ричард Гривсон.
Пораст издатака за одбрану као фактор раста
Оштaр, како је рекао, пораст издатака за одбрану међу земљама НАТО-а у региону такође подржава економски раст. Према Бечком институту, очекује се да ће ове земље у наредним годинама имати додатни просечни годишњи ефекат раста БДП-а од 0,2 до 0,3 процентна поена, при чему би нације попут Пољске и балтичких држава потенцијално могле још више да профитирају од повећања издатака за одбрану.
Источна Европа профитира од поновног наоружавања
„Источни Европљани ће економски профитирати од поновног наоружавања Европе, јер традиционално поседују јаку одбрамбену индустрију. То би им могло помоћи да модернизују своју индустријску базу и успешно се крећу кроз трансформацију ка моделу раста заснованом на иновацијама“, додао је Гривсон.
Поређење раста у земљама региона
Бечки институт прогнозира просечан раст од 2,2 одсто за државе чланице ЕУ у региону у 2025, а у 2026. раст региона требало би да се убрза на 2,6 одсто.
Земље Вишеградске групе – Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска, као и Словенија, имаће у просеку раст од 2,5 одсто у 2025. години, а у 2026. – 2,9 одсто. Пољска остаје лидер међу источним чланицама ЕУ, са економским растом од 3,5 одсто и у 2025. и у 2026. години.
Хрватска и Бугарска следе са око три одсто раста ове и следеће године, док су се изгледи за Румунију значајно погоршали – раст у тој земљи ове године биће 0,8 одсто, а у 2026. години 1,2 одсто. Турска ће, према тој прогнози, релативно снажно расти ове године – 3,4 одсто, а 2026. године – 3,9 одсто.
Очекивања за Русију и Украјину
Међутим, за ратом разорену Украјину изгледи постају све суморнији: очекује се да ће раст бити само два одсто у 2025. и три процента у 2026. години, иако ће много зависити од тога како рат буде напредовао. Русија иде ка стању близу стагнације, због рестриктивне монетарне политике централне банке и нижих цена нафте, па би 2025. раст БДП-а био 1,2 одсто, а 2026. године 1,4 одсто.
