„Ako kupujete na „crni petak“, možete da uštedite 30 odsto, a ako na taj dan ništa ne kupite, uštećete 100 odsto. To je matematika svih kupovina, ako tražite nešto što vam treba i na popustu je, to je razumna i ispravna kupovina. Ali ako ste našli proizvod koji vam nije potreban – bez obzira da li mu je snižena cena i da li ste sada platili niže nego što biste platili pre 10 dana – to vam i dalje nije potrebno,“ kaže za RT Balkan Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, povodom „crnog petka“. „Kako kaže Balašević: Čudni se ovde sveci slave,“ bila je prva misao o „crnom petku“ koju je naš sagovornik podelio. Ovo je dan u godini kada su cene artikala snižene, tržni centri su krcati i širom sveta (posebno u SAD) ovaj petak predstavlja idealan praznik za kupoholičare spremne na svađe i fizičke obračune da bi jedni drugima otimali „ultra-jeftine“ proizvode iz ruke. Ovo se odnosi na odeću, obuću, tehniku, šminku, različite usluge, pa i putovanja.
Na Zapadu tokom „crnog petka“ može se kupiti televizor za čak deset puta manju cenu nego inače. Kada je u pitanju tako velika razlika, razumljivo je da su neki spremni da se izbore za dobre ponude. Ali važi li to za naše prostore?
Ne možemo pobeći od promotivnih poruka kojima nas bombarduju trgovci roba i usluga, bilborda i reklama o „neverovatnim akcijama“, „velikim popustima“ i „čišćenjem zaliha“. Neke radnje nude popuste samo tokom „crnog petka“ 29. novembra, dok će kod drugih proizvodi navodno biti na popustu tokom cele naredne „crne nedelje“ ili do kraja „crnog meseca“. Deluje kao da je ovo najbolje vreme za kupovinu u godini, ali Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, rekao je za RT Balkan da se sa ovime ne slaže.
„To je trgovački praznik koji je uvezen sa Zapada. Da bi to zaista imalo važnost kod nas kao što se predstavlja, mi bismo morali živeti u potpuno drugačijem okruženju. Naša regulativa ne daje prostor da se prave toliki popusti kao što su oni u inostranstvu,“ rekao je Dušan Uzelac za RT Balkan.
Razlike u cenama i taktike trgovaca
Tvrdi da jedino što imamo zajedničko vezano za ovaj praznik u odnosu na druge zemlje je njegovo ime, dok same razlike u cenama nisu vredne tolike pomame ni impulsivnosti. „Kod nas nije dozvoljeno da se roba prodaje ispod nabavne cene, ali na drugim mestima trgovcima je dozvoljeno da, u cilju da rasčiste celu radnju, prodaju proizvode za tri puta nižu cenu nego što su prvobitno platili za nju.“
Intenzivna promocija ovog dana u onlajn i realnom svetu igra veliku ulogu u iskorišćavanju kupca, u kome se budi želja za pronalaženjem najpovoljnijih proizvoda. Može se reći da su prodavci svesni da će ljudi biti dezorijentisani i spremni da potroše, te je lakše navesti ih na kupovinu proizvoda koji im, u većini slučajeva nisu potrebni, a čije cene često menjaju tako da samo deluju jeftinije nego što zapravo jesu:
„Dolazi do manipulacije cena pre tog dana, tako da neke budu više, pa se na „crni petak“ one „snize“ i kupcu deluje kao da je pronašao dobar popust. Nije to uvek slučaj, ali čak su i građani počeli da prepoznavaju ovakav pristup,“ kaže naš sagovornik.
Srećom, danas je mnogo lakše raskrinkati ove vrste lažnih popusta, jer se cene atrikala u bilo kojoj prodavnici mogu pronaći na internetu. Ipak, nekim prodavnicama čak nije u cilju samo da prodaju na taj dan, već da naprave veći promet. Očigledno je da svako ko, na primer, poseti tržni centar na „crni petak“ neće obavezno nešto kupiti, ali će zapamtiti određenu prodavnicu i koju se u budućnosti može vratiti i „kupovati na miru, kada se smanje gužve“.
Takođe, to što se ovaj dan kod nas preoblikovao u „crnu nedelju/mesec“ govori mnogo o prirodi ovih popusta. Prema rečima predsednika udruženja Efektiva Dejana Gavrilovića za „Tanjug“, da su popusti stvarno tako dobri kao što se govori, roba bi se prodala za dan, dva, tri i ne bi bilo potrebe da nedeljama stoji u prodavnici.
Za one koji ipak ne mogu da odole
Dušan Uzelac predlaže da pokušamo da obuzdamo želju za kupovinom pomoću sastavljanja spiska proizvoda koji su nam potrebni, a ne da se oslanjamo na kataloge i reklame: „Ako ste nakon čitanja kataloga pomislili da vam nešto treba, to znači da vam od početka nije trebalo. Zato je moj glavni savet: Kupujte, a ne dozvoljavajte katalozima da vam prodaju. U tom slučaju, prodavnica diktira šta je vama neohodno, a ne obrnuto – to više nije samostalna odluka.“
Sve što prethodi promovisanju „crnog petka“, „sajber ponedeljku“ koji ga sledi i svim velikim novogodišnjim popustima privlači pažnju kupaca, tako da poslednja dva meseca u godini zaista predstavljaju iskušenje za one koji vole kupovinu. Ipak, postoji način da oni koji ne mogu da odole ipak učestvuju u prazniku, a naš sagovornik predlaže da to bude onlajn kupovina. „U tom slučaju imate zakonski rok od dve nedelje, tokom kojih možete da se predomislite i da vratite proizvod, bez komlikovanih administrativnih procesa,“ zaključuje za RT Balkan.
Kako jenj nastao „Crni petak“
Postoji nekoliko verzija priče kako je „crni petak“ nastao i dobio svoje ime. Jedna od njih glasi da je dobio naziv po tome što su trgovci cele godine u Americi pravili gubitke i bili u crvenom, a onda su od prvog dana posle Dana zahvalnosti, koji je uvek četvrtkom pri kraju novembra, počeli da idu u pozitiv (crno).
Smatra se da je naziv nastao u petak, 24. septembra 1869. godine, kada su dva brokera sa Vol strita pokušala da monopolizuju celokupno tržište zlata u dogovoru sa čuvenim političarem Bosom Tvidom. Njih trojica su pokušali da potkupe nekoliko političara, sudija i činovnika na visokim položajima, ali je propao – cena zlata je pala u roku od nekoliko minuta, a sa njom i mnogi investitori, zbog čega je dan ostao poznat kao „Blek frajdej“ (Black Friday), prenosi „Tanjug“. Još jedno od popularnih mišljenja je i da su ovaj naziv stvorili američki vozači i saobraćajni policajci koji su strepeli od velikih gužvi u saobraćaju do kojih dolazi nakon Dana zahvalnosti u SAD.
