„Ако купујете на „црни петак“, можете да уштедите 30 одсто, а ако на тај дан ништа не купите, уштећете 100 одсто. То је математика свих куповина, ако тражите нешто што вам треба и на попусту је, то је разумна и исправна куповина. Али ако сте нашли производ који вам није потребан – без обзира да ли му је снижена цена и да ли сте сада платили ниже него што бисте платили пре 10 дана – то вам и даље није потребно,“ каже за РТ Балкан Душан Узелац, уредник портала Каматица, поводом „црног петка“. „Како каже Балашевић: Чудни се овде свеци славе,“ била је прва мисао о „црном петку“ коју је наш саговорник поделио. Ово је дан у години када су цене артикала снижене, тржни центри су крцати и широм света (посебно у САД) овај петак представља идеалан празник за купохоличаре спремне на свађе и физичке обрачуне да би једни другима отимали „ултра-јефтине“ производе из руке. Ово се односи на одећу, обућу, технику, шминку, различите услуге, па и путовања.
На Западу током „црног петка“ може се купити телевизор за чак десет пута мању цену него иначе. Када је у питању тако велика разлика, разумљиво је да су неки спремни да се изборе за добре понуде. Али важи ли то за наше просторе?
Не можемо побећи од промотивних порука којима нас бомбардују трговци роба и услуга, билборда и реклама о „невероватним акцијама“, „великим попустима“ и „чишћењем залиха“. Неке радње нуде попусте само током „црног петка“ 29. новембра, док ће код других производи наводно бити на попусту током целе наредне „црне недеље“ или до краја „црног месеца“. Делује као да је ово најбоље време за куповину у години, али Душан Узелац, уредник портала Каматица, рекао је за РТ Балкан да се са овиме не слаже.
„То је трговачки празник који је увезен са Запада. Да би то заиста имало важност код нас као што се представља, ми бисмо морали живети у потпуно другачијем окружењу. Наша регулатива не даје простор да се праве толики попусти као што су они у иностранству,“ рекао је Душан Узелац за РТ Балкан.
Разлике у ценама и тактике трговаца
Тврди да једино што имамо заједничко везано за овај празник у односу на друге земље је његово име, док саме разлике у ценама нису вредне толике помаме ни импулсивности. „Код нас није дозвољено да се роба продаје испод набавне цене, али на другим местима трговцима је дозвољено да, у циљу да расчисте целу радњу, продају производе за три пута нижу цену него што су првобитно платили за њу.“
Интензивна промоција овог дана у онлајн и реалном свету игра велику улогу у искоришћавању купца, у коме се буди жеља за проналажењем најповољнијих производа. Може се рећи да су продавци свесни да ће људи бити дезоријентисани и спремни да потроше, те је лакше навести их на куповину производа који им, у већини случајева нису потребни, а чије цене често мењају тако да само делују јефтиније него што заправо јесу:
„Долази до манипулације цена пре тог дана, тако да неке буду више, па се на „црни петак“ оне „снизе“ и купцу делује као да је пронашао добар попуст. Није то увек случај, али чак су и грађани почели да препознавају овакав приступ,“ каже наш саговорник.
Срећом, данас је много лакше раскринкати ове врсте лажних попуста, јер се цене атрикала у било којој продавници могу пронаћи на интернету. Ипак, неким продавницама чак није у циљу само да продају на тај дан, већ да направе већи промет. Очигледно је да свако ко, на пример, посети тржни центар на „црни петак“ неће обавезно нешто купити, али ће запамтити одређену продавницу и коју се у будућности може вратити и „куповати на миру, када се смање гужве“.
Такође, то што се овај дан код нас преобликовао у „црну недељу/месец“ говори много о природи ових попуста. Према речима председника удружења Ефектива Дејана Гавриловића за „Танјуг“, да су попусти стварно тако добри као што се говори, роба би се продала за дан, два, три и не би било потребе да недељама стоји у продавници.
За оне који ипак не могу да одоле
Душан Узелац предлаже да покушамо да обуздамо жељу за куповином помоћу састављања списка производа који су нам потребни, а не да се ослањамо на каталоге и рекламе: „Ако сте након читања каталога помислили да вам нешто треба, то значи да вам од почетка није требало. Зато је мој главни савет: Купујте, а не дозвољавајте каталозима да вам продају. У том случају, продавница диктира шта је вама неоходно, а не обрнуто – то више није самостална одлука.“
Све што претходи промовисању „црног петка“, „сајбер понедељку“ који га следи и свим великим новогодишњим попустима привлачи пажњу купаца, тако да последња два месеца у години заиста представљају искушење за оне који воле куповину. Ипак, постоји начин да они који не могу да одоле ипак учествују у празнику, а наш саговорник предлаже да то буде онлајн куповина. „У том случају имате законски рок од две недеље, током којих можете да се предомислите и да вратите производ, без комликованих административних процеса,“ закључује за РТ Балкан.
Како јењ настао „Црни петак“
Постоји неколико верзија приче како је „црни петак“ настао и добио своје име. Једна од њих гласи да је добио назив по томе што су трговци целе године у Америци правили губитке и били у црвеном, а онда су од првог дана после Дана захвалности, који је увек четвртком при крају новембра, почели да иду у позитив (црно).
Сматра се да је назив настао у петак, 24. септембра 1869. године, када су два брокера са Вол стрита покушала да монополизују целокупно тржиште злата у договору са чувеним политичарем Босом Твидом. Њих тројица су покушали да поткупе неколико политичара, судија и чиновника на високим положајима, али је пропао – цена злата је пала у року од неколико минута, а са њом и многи инвеститори, због чега је дан остао познат као „Блек фрајдеј“ (Black Friday), преноси „Танјуг“. Још једно од популарних мишљења је и да су овај назив створили амерички возачи и саобраћајни полицајци који су стрепели од великих гужви у саобраћају до којих долази након Дана захвалности у САД.
