Evropa se suočava sa prehrambenom krizom koja zahteva hitno rešenje, upozoravaju stručnjaci. Na skupu u Briselu, organizovanom od strane Evropske komisije, analizirane su posedice klimatskih promena, geopolitičkih sukoba i pandemije na raspoloživost i kvalitet hrane u Evropi. Učesnici skupa su zaključili da je neophodno promeniti način proizvodnje i potrošnje hrane, kako bi se osigurao održiv i rezilijentan prehrambeni sistem.
Prošlog meseca u centru Brisela 60-ak zvaničnika Evropske unije i vlada, stručnjaka za bezbednost hrane, predstavnika industrije i nekolicina novinara okupili su se kako bi raspravljali o nastupajućoj prehrambenoj krizi u Evropi, izveštava „Blumberg“. To je pokazao konflikt u Ukrajini, koja je otežao isporuke žita, kao i sankcije koje je EU uvela Rusiji. Mediteranski region sve više liči na pustinju. Indonezija je zabranila izvoz palminog ulja u Evropu, a Kina kupuje velike zalihe hrane.
Evropa je i dalje jedan od najbogatijih regiona u svetu. Ipak, zvona zvone na uzbunu. Evropske države su za svega četiri godine uzdrmane višestrukim poremećajima u proizvodnji, distribuciji i nabavljanju hrane. Grupa stručnjaka se okupila u prijatnom ambijentu zgrade „Šel“, izgrađene u art-deko stilu, kako bi pronašla moguće odgovore. Samo nekoliko ulica dalje, poljoprivrednici su protestovali protiv politike EU i njene zelene agende, onemogućavajući snabdevanje supermarketa. A tu su i vesti o sušama, poplavama i građanskim nemirima, koji samo podstiču osećaj da je hitan odgovor neophodan.
Pandemija virusa korona, konflikt u Ukrajini i poremećaji na ključnim brodskim rutama doveli su do prekida lanaca snabdevanja i skoka cena hrane. Nestalno vreme redovno smanjuje poljoprivredne prinose širom Evrope.
Da bi testirali spremnost EU za najgori scenario, u Briselu je održana simulacija prehrambene krize koja bi mogla da nastupi već 2025. godine. U okviru ove vežbe, predviđeno je da slaba žetva izazove nedostatak stočne hrane i proizvodnju mesa i ribe. Brodovi koji prevoze žito zaobilaze Evropu kako bi hranu prevezli na druga tržišta. Azijska ograničenja izvoza ulja smanjuju zalihe svakodnevnih osnovnih namirnica, od margarina do hleba. Šire se tvrdnje o korporativnoj pohlepi, dezinformacijama i teorijama zavere.
Situacija eskalira u pljačke supermarketa, neredima i napadima na imigrante. Stanovnici gradova u Nemačkoj više ne mogu da kupe ribu ili meso u prodavnicama. Stočari, jedan za drugim, odlaze u stečaj. Male farme padaju kao domine. EU se nalazi pred kolapsom.
Učesnici simulacije, koji su predstavljali različite interesne grupe, pokušali su da upravljaju krizom i obezbede hranu za najugroženije. Cilj im je bio da spreče humanitarnu katastrofu i socijalni raspad.
Ova vežba je pokazala koliko je Evropa ranjiva na prehrambenu nesigurnost i koliko još treba da uradi da bi postala otpornija na šokove. Iako je Evropa za sad veliki proizvođač prehrambenih proizvoda, od žitarica i mlečnih proizvoda, sve do svinjske masti i biljnih ulja, klimatske promene svakim danom više pogađaju poljoprivredu. U proseku, samo 14 odsto potrošnje domaćinstava otišlo je na hranu 2021. godine, u poređenju sa 60 odsto u Nigeriji ili 40 odsto u Egiptu. Globalni indeks bezbednosti hrane redovno rangira evropske zemlje kao najsigurnije na svetu.
Ali, to je veoma ranjivo. Da bi sačuvala svoju bezbednost hrane, Evropa mora da unapredi svoju poljoprivrednu politiku, da podstakne održivu proizvodnju i potrošnju hrane, da poveća saradnju sa drugim zemljama i da podrži inovacije u oblasti hrane. Samo tako može da spreči da scenario iz simulacije postane realnost.
