Европа се суочава са прехрамбеном кризом која захтева хитно решење, упозоравају стручњаци. На скупу у Бриселу, организованом од стране Европске комисије, анализиране су поседице климатских промена, геополитичких сукоба и пандемије на расположивост и квалитет хране у Европи. Учесници скупа су закључили да је неопходно променити начин производње и потрошње хране, како би се осигурао одржив и резилијентан прехрамбени систем.
Прошлог месеца у центру Брисела 60-ак званичника Европске уније и влада, стручњака за безбедност хране, представника индустрије и неколицина новинара окупили су се како би расправљали о наступајућој прехрамбеној кризи у Европи, извештава „Блумберг“. То је показао конфликт у Украјини, која је отежао испоруке жита, као и санкције које је ЕУ увела Русији. Медитерански регион све више личи на пустињу. Индонезија је забранила извоз палминог уља у Европу, а Кина купује велике залихе хране.
Европа је и даље један од најбогатијих региона у свету. Ипак, звона звоне на узбуну. Европске државе су за свега четири године уздрмане вишеструким поремећајима у производњи, дистрибуцији и набављању хране. Група стручњака се окупила у пријатном амбијенту зграде „Шел“, изграђене у арт-деко стилу, како би пронашла могуће одговоре. Само неколико улица даље, пољопривредници су протестовали против политике ЕУ и њене зелене агенде, онемогућавајући снабдевање супермаркета. А ту су и вести о сушама, поплавама и грађанским немирима, који само подстичу осећај да је хитан одговор неопходан.
Пандемија вируса корона, конфликт у Украјини и поремећаји на кључним бродским рутама довели су до прекида ланаца снабдевања и скока цена хране. Нестално време редовно смањује пољопривредне приносе широм Европе.
Да би тестирали спремност ЕУ за најгори сценарио, у Бриселу је одржана симулација прехрамбене кризе која би могла да наступи већ 2025. године. У оквиру ове вежбе, предвиђено је да слаба жетва изазове недостатак сточне хране и производњу меса и рибе. Бродови који превозе жито заобилазе Европу како би храну превезли на друга тржишта. Азијска ограничења извоза уља смањују залихе свакодневних основних намирница, од маргарина до хлеба. Шире се тврдње о корпоративној похлепи, дезинформацијама и теоријама завере.
Ситуација ескалира у пљачке супермаркета, нередима и нападима на имигранте. Становници градова у Немачкој више не могу да купе рибу или месо у продавницама. Сточари, један за другим, одлазе у стечај. Мале фарме падају као домине. ЕУ се налази пред колапсом.
Учесници симулације, који су представљали различите интересне групе, покушали су да управљају кризом и обезбеде храну за најугроженије. Циљ им је био да спрече хуманитарну катастрофу и социјални распад.
Ова вежба је показала колико је Европа рањива на прехрамбену несигурност и колико још треба да уради да би постала отпорнија на шокове. Иако је Европа за сад велики произвођач прехрамбених производа, од житарица и млечних производа, све до свињске масти и биљних уља, климатске промене сваким даном више погађају пољопривреду. У просеку, само 14 одсто потрошње домаћинстава отишло је на храну 2021. године, у поређењу са 60 одсто у Нигерији или 40 одсто у Египту. Глобални индекс безбедности хране редовно рангира европске земље као најсигурније на свету.
Али, то је веома рањиво. Да би сачувала своју безбедност хране, Европа мора да унапреди своју пољопривредну политику, да подстакне одрживу производњу и потрошњу хране, да повећа сарадњу са другим земљама и да подржи иновације у области хране. Само тако може да спречи да сценарио из симулације постане реалност.
