Како се продубљује сукоб између САД и Израела на једној и Ирана на другој страни, тржиште шаље сасвим неуобичајену и ретку поруку: сигурност више није довољна – тражи се заштита реалне вредности новца. До сада је историјски образац углавном био другачији: у већини геополитичких и финансијских шокова капитал би се првенствено селио у америчке државне обвезнице, што би аутоматски оборило приносе. Тако је било 2008, током кризе евра, па и на почетку пандемије 2020.
Дакле, није неуобичајено да злато расте у условима кризе и рата, али јесте необично да надмашује обвезнице – то се кроз историју дешавало свега неколико пута. Овакaв сценарио сигнализира да тржиште актуелну кризу не види пре свега као дефлаторни шок, већ као потенцијално дуготрајан извор инфлације. Управо ту се крије предност злата над обвезницама, и то са ценом која је у уторак пробила праг од 5.300 долара по унци.
Кључ је, наиме, у енергији. Када због рата поскупи нафта, готово све постаје скупље – од горива и транспорта до хране и индустријске производње, а то аутоматски буди страх да би инфлација поново могла да убрза. У таквој ситуацији инвеститори не размишљају само о томе да ли ће економија успорити, већ и да ли ће централне банке уопште моћи да смање каматне стопе. Ако цене расту, простора за попуштање монетарне политике има мање, и ту настаје проблем за државне обвезнице које имају унапред одређен фиксни принос.
Ако инфлација порасте, тај принос реално вреди мање, јер раст цена „поједе“ део зараде. Зато у инфлаторном окружењу номиналне обвезнице више нису потпуна заштита, па део капитала тражи сигурност у имовини попут злата, које се традиционално користи као заштита од раста цена.
Додатну неизвесност уносе политичке поруке. Изјаве америчког председника Доналда Трампа да ће „операције трајати све док се не остваре циљеви“ појачале су перцепцију да је реч о отвореном и временски неодређеном сукобу. У међувремену је и амбасада САД у Ријаду (Саудијска Арабија) постала нова мета иранског напада, што је посебно разљутило Трампа: он је за NewsNation изјавио да ће САД узвратити, поручивши „ускоро ћете сазнати“ у ком ће облику то бити. Тај напад је такође потврдио у којој мери и колико брзо се америчко-израелски и ирански сукоб шири читавим регионом.
Тржишта се, традиционално, лакше носе са догађајем који је махнит, али ограниченог рока трајања – шок се процени, цене се прилагоде и пажња се поново усмерава на основне показатеље. Међутим, проблем поприма другачији облик када нема јасног сценарија нити временског оквира. Тада инвеститори не купују злато само због тренутног удара, већ због страха да би неизвесност могла да потраје, и зато се у његову цену уграђује додатна премија ризика.
Парадокс је у томе што злато расте упркос смањеним очекивањима о скором смањењу каматних стопа. Историјски, ниже стопе су биле главни „савезник“ метала који не носи принос. Данас, међутим, геополитички фактор надјачава монетарни. Тржиште процењује да би ФЕД могао да задржи каматне стопе на повишеним нивоима дуже него што се раније очекивало, управо због ризика да раст цена енергије подстакне нови талас инфлације. Ипак, инвеститори су спремни да прихвате већи опортунитетни трошак држања злата (трошак пропуштене зараде), јер им је приоритет заштита од ризика. То објашњава зашто уобичајена корелација између реалних приноса и злата тренутно слаби.
