Почетна » Економија » Земље све више задужене

Глобална криза

Земље све више задужене

Богате земље Колективног запада, за разлику од оних у развоју, могу себи да дозволе да се више задуже, али економисти упозоравају да је криза на помолу и да колапс сада прети да угрози и најразвијеније економије, уколико наставе да троше и позајмљују овим темпом. Њихови дугови, пре свега амерички, расту брзином која до сада није виђена и достижу рекордне износе какви су последњи пут забележени у периоду после Другог светског рата.

Ово нарочито забрињава, јер су последњих месеци драстично повећане камате, што значи да је задуживање поскупело и да ће државе морати да издвоје много више новца да би отплатиле своје дугове. Дугови развијених земаља су данас далеко већи него пре две деценије. ММФ прогнозира да ће однос дуга према БДП-у у 2024. години у Великој Британији, Француској и САД бити близу 100 одсто, у Италији 133 одсто у Италији и 156 одсто у Јапану.

Најзадуженије земље на свету
Најзадуженије земље на свету

Насупрот томе, 2001. године односи су били испод 50 одсто у Великој Британији, Француској и САД, 75 одсто у Јапану и 100 одсто у Италији. Ови скокови су се догодили упркос ниским каматним стопама. Каматне стопе су значајно скочиле. Приноси на десетогодишње номиналне државне обвезнице су порасли између 3 процентна поена у Канади и 3,9 поена у Великој Британији током последње три године.

Шта нас чека?

Прогнозе Међународног монетарног фонда за период од 2024. до 2028. показују да ће реални раст просечно износити 1,9 одсто у Америци, 1,8 одсто у Канади, 1,6 одсто у Великој Британији и Француској, 1,4 одсто у Немачкој, 0,9 одсто у Италији и 0,6 одсто у Јапану. Ове стопе раста су изразито ниске у поређењу са данашњим реалним каматним стопама, тако да пред владама стоје тешке одлуке.

Ако желе да избегну опасности повезане са наглим порастом дуга, а истовремено избегну изненађујућу инфлацију или финансијска ограничења, можда ће морати да се позабаве тренутно превладавајућим изузетно попустљивим фискалним политикама. Међутим, питање је да ли ће бити спремне да предузму такве кораке, посебно у друштвима која су свикла на висок стандард живота и велику потрошњу.

У овом блог посту, желим да размотрим неке од могућих последица оваквог стања и да предложим неке мере које би могле да помогну у решавању овог глобалног проблема. Надам се да ћете наћи ово информативним и занимљивим.

Зашто је дуг опасан?

Дуг сам по себи није лоша ствар. Дуг може да буде користан алат за финансирање инвестиција, развоја и раста. Многе земље су се задуживале у прошлости да би финансирале свој индустријски развој, инфраструктурне пројекте или ратне напоре. Дуг може да буде и начин за подстицање потрошње и економске активности у временима када је потребно стимулисати деманду.

Међутим, дуг може да постане опасан када прерасте одрживи ниво. Одрживост дуга зависи од више фактора, као што су висина дуга, каматна стопа, раст БДП-а, инфлација и структура дуга. Ако дуг превазилази приход или БДП земље, то значи да земља троши више него што заради. Ако каматна стопа на дуг је виша од раста БДП-а или прихода, то значи да земља мора да издваја све више новца за отплату камата и главнице. Ако инфлација је ниска или негативна, то значи да земља не може да смањи релативну вредност свог дуга кроз време. Ако структура дуга је нестабилна или неодржива, то значи да земља има проблем са роковима отплате, валутом или извором финансирања.

Када су ови фактори нефаворабилни, земља може да дође у ситуацију када не може да исплати свој дуг или када мора да тражи помоћ од других земаља или међународних институција. Ово може да има тежак утицај на економску и социјалну стабилност земље.

 

United States: $20.263 trillion
United Kingdom: $8.126 trillion
France: $5.360 trillion
Germany: $5.326 trillion
Netherlands: $4.280 trillion
Luxembourg: $3.781 trillion
Japan: $3.240 trillion
Ireland: $2.470 trillion
Italy: $2.431 trillion
Spain: $2.094 trillion

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.