Zemlje sve više zadužene

Bogate zemlje Kolektivnog zapada, za razliku od onih u razvoju, mogu sebi da dozvole da se više zaduže, ali ekonomisti upozoravaju da je kriza na pomolu i da kolaps sada preti da ugrozi i najrazvijenije ekonomije, ukoliko nastave da troše i pozajmljuju ovim tempom. Njihovi dugovi, pre svega američki, rastu brzinom koja do sada nije viđena i dostižu rekordne iznose kakvi su poslednji put zabeleženi u periodu posle Drugog svetskog rata.

Ovo naročito zabrinjava, jer su poslednjih meseci drastično povećane kamate, što znači da je zaduživanje poskupelo i da će države morati da izdvoje mnogo više novca da bi otplatile svoje dugove. Dugovi razvijenih zemalja su danas daleko veći nego pre dve decenije. MMF prognozira da će odnos duga prema BDP-u u 2024. godini u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD biti blizu 100 odsto, u Italiji 133 odsto u Italiji i 156 odsto u Japanu.

Nasuprot tome, 2001. godine odnosi su bili ispod 50 odsto u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD, 75 odsto u Japanu i 100 odsto u Italiji. Ovi skokovi su se dogodili uprkos niskim kamatnim stopama. Kamatne stope su značajno skočile. Prinosi na desetogodišnje nominalne državne obveznice su porasli između 3 procentna poena u Kanadi i 3,9 poena u Velikoj Britaniji tokom poslednje tri godine.

Šta nas čeka?

Prognoze Međunarodnog monetarnog fonda za period od 2024. do 2028. pokazuju da će realni rast prosečno iznositi 1,9 odsto u Americi, 1,8 odsto u Kanadi, 1,6 odsto u Velikoj Britaniji i Francuskoj, 1,4 odsto u Nemačkoj, 0,9 odsto u Italiji i 0,6 odsto u Japanu. Ove stope rasta su izrazito niske u poređenju sa današnjim realnim kamatnim stopama, tako da pred vladama stoje teške odluke.

Ako žele da izbegnu opasnosti povezane sa naglim porastom duga, a istovremeno izbegnu iznenađujuću inflaciju ili finansijska ograničenja, možda će morati da se pozabave trenutno prevladavajućim izuzetno popustljivim fiskalnim politikama. Međutim, pitanje je da li će biti spremne da preduzmu takve korake, posebno u društvima koja su svikla na visok standard života i veliku potrošnju.

U ovom blog postu, želim da razmotrim neke od mogućih posledica ovakvog stanja i da predložim neke mere koje bi mogle da pomognu u rešavanju ovog globalnog problema. Nadam se da ćete naći ovo informativnim i zanimljivim.

Zašto je dug opasan?

Dug sam po sebi nije loša stvar. Dug može da bude koristan alat za finansiranje investicija, razvoja i rasta. Mnoge zemlje su se zaduživale u prošlosti da bi finansirale svoj industrijski razvoj, infrastrukturne projekte ili ratne napore. Dug može da bude i način za podsticanje potrošnje i ekonomske aktivnosti u vremenima kada je potrebno stimulisati demandu.

Međutim, dug može da postane opasan kada preraste održivi nivo. Održivost duga zavisi od više faktora, kao što su visina duga, kamatna stopa, rast BDP-a, inflacija i struktura duga. Ako dug prevazilazi prihod ili BDP zemlje, to znači da zemlja troši više nego što zaradi. Ako kamatna stopa na dug je viša od rasta BDP-a ili prihoda, to znači da zemlja mora da izdvaja sve više novca za otplatu kamata i glavnice. Ako inflacija je niska ili negativna, to znači da zemlja ne može da smanji relativnu vrednost svog duga kroz vreme. Ako struktura duga je nestabilna ili neodrživa, to znači da zemlja ima problem sa rokovima otplate, valutom ili izvorom finansiranja.

Kada su ovi faktori nefavorabilni, zemlja može da dođe u situaciju kada ne može da isplati svoj dug ili kada mora da traži pomoć od drugih zemalja ili međunarodnih institucija. Ovo može da ima težak uticaj na ekonomsku i socijalnu stabilnost zemlje.