Од превелике наде, преко оклевања, а сада вероватно и до потпуне предаје, глобални инвеститори у Кини крећу ка излазу из светске друге највеће економије, чиме доводе њен берзански систем до колапса.
Берзе у Хонг Конгу и Шангају стрмоглаво су пале у понедељак – индекс Шангаја бележи најгори дан од априла 2022. године – док су инвеститори повлачили своја средства из земље која је била „нешто што је обавезно“ у глобалним портфолијима свега годину дана раније.
У уторак се чинило да се продаја смањује, како је кинески премијер Li Qiang председавао седницом кабинета, а „Bloomberg News“ је известио да власти разматрају пакет мера како би стабилизовале тржиште.
Шта инвеститори говоре о краху кинеског тржишта
DERRICK IRWIN, EMERGING MARKETS PORTFOLIO MANAGER, ALLSPRING:
„Инвеститори који гледају у 2024. и свако ко би се надао да ће кинеска влада прискочити у помоћ, сада то поново детаљно процењује. „Док не дође до веће кризе, кинеска влада ће можда наставити да гаси овај пожар „чашама са водом“ уместо да уради нешто велико. „Постоји одређени степен капитулације… у овој фази, тржишта нису нужно вођена табелама и прорачунима, већ више емоцијама и можда техничким питањима.“
MARKO PAPIC, CHIEF STRATEGIST, CLOCKTOWER GROUP:
„Наш аргумент је да су на конференцији о финансијском раду, која се одржала прошле недеље, креатори политике поново фокусирали на регулисање финансијског сектора и текућу антикорупцијску кампању, преусмеравајући је на финансијски сектор. „Из перспективе кинеског инвеститора, разлог зашто је ово важно је двострук: пре свега, то је још један велики сектор који ће бити прегледан уз строги регулаторни приступ. А друго питање је да вам је потребан финансијски сектор када се приватни сектор смањује. Потребне су вам банке које би желеле да позајмљују … више него било када. „Као кинески инвеститор, ви (такође) седите тамо и мислите, чекајте мало, ако (централна банка) није вољна да смањи 25 базних поена, ми смо заиста далеко од било какве базе… онда нисам ни вољан да пуцам из „воденог пиштоља.“- рекао је Марко у пренесеном значењу.
TONY ROTH, CHIEF INVESTMENT OFFICER, WILMINGTON TRUST INVESTMENT ADVISORS:
„Бирамо менаџере који, у свом сопственом интересу и жељи да надмашују, имају конструктивније погледе на друге (тржишта у развоју) земље за разлику од Кине.
NORMAN VILLAMIN, GROUP CHIEF STRATEGIST, UBP:
„Продали смо Кину (мислећи на акције и компаније) у октобру. Надали смо се да ће доћи до више цикличних стимуланса. Када је постало јасно да се то неће догодити, закључак је био да је Кина спремна да крене у реструктурирање свог имовинског сектора, што је значило да ће то бити прилично дуготрајан процес. „Током последњих 30 година, прича о Кини је била да Кина брзо расте, Кина постаје производни центар света – тако да би требало да поседујете инвестиције у Кини јер економија напредује веома добро. Сада, прича о Кини је да постоје неки сектори који ће пролазити кроз веома турбулентна времена. Дакле, морате бити селективнији у погледу компанија које купујете.“
REDMOND WONG, CHIEF CHINA STRATEGIST, SAXO MARKETS:
„База инвеститора у акције Хонг Конга је релативно разнолика, укључујући и институционалне инвеститоре који имају мерило за глобално или азијско тржиште. Неки од ових фондова, посебно фондови са седиштем у иностранству, наводно преусмеравају инвестиције из Хонг Конга/Кине у Јапан и друга азијска тржишта.
DIANA RULKE, PROFESSOR, TEPPER SCHOOL OF BUSINESS, CARNEGIE-MELLON UNIVERSITY:
„Уместо да потрошачи изађу из ограничене потрошње (финансијске кризе) изазване КОВИД-ом, као што се догодило у Сједињеним Државама, кинеско тржиште некретнина почело је да се урушава… (и људи) су престали да купују. „Кина чини око 30% глобалне производне производње; доприноси са око 22% раста глобалног БДП-а, људи би требало да желе да инвестирају тамо, али уместо тога брзо одлазе.“
DANIEL TAN, PORTFOLIO MANAGER, GRASSHOPPER ASSET MANAGEMENT:
„Видимо да су акције мале капитализације примарне у распродаји у протеклих неколико дана. Нашироко је објављено да је било доста структурираних производа који се пласирају на тржиште јавности који представљају краткорочне акције на акције мале капитализације, које држе инвеститори. Како се штрајкачке цене досегнуле доње границе, купци продају фјучерсе на индексе, а то појачава распродају и гурају цену још ниже.” „Већ неколико година смо били опрезни према кинеском дугу и капиталу и кренули смо у ову распродају без готово ничега што бисмо продали у нашем портфељу.
„Мислимо да је пакет од 278 милијарди долара безначајан, у поређењу са величином проблема, али ако означава промену у ставу Државног савета према пословању, то би могао бити знак прекретнице. Међутим, у Кини морамо да видимо да се фискална и монетарна политика више подржавају. С’тога ћемо за сада усвојити приступ чекања и видети у ком смеру се одвијају ствари на тржишту.
Предвиђања за 2024. годину нису позитивна
Овонедељна распродаја била је кулминација вишемесечне фрустрације због правца у ком се кретала економија и често нејасних регулаторних промена које су осујетиле опоравак Кине после пандемије прошле године. Кинески референтни индекс CSI 300 пао је за 47% откако је достигао врхунац у фебруару 2021, док је индекс акција у Хонг Конгу HSI имао јо већи пад, од 49%. Насупрот томе, јапански „Nikkei Average“ и амерички референтни S&P 500 порасли су 24% u 2023. години.
Берзе у Шангају и Шенжену изгубиле су 3 трилиона долара вредности од краја 2021.
Све наде да ће 2024. бити другачија рано су угашене наговештајима власти да ће превидети краткорочне потешкоће док теже здравијем, дугорочном расту. Подршка оштећеном имовинском сектору који подупире већи део економије такође није се претерано осетила, чак и када је Комунистичка партија обећала да ће појачати надзор над финансијском индустријом у земљи и локалним властима у вредности од 61 милијарду долара.
Одлив из Кине за 2023. је износио 82,2 милијарде долара
Док су инвеститори хрлили у Индију, Јапан и друга тржишта у развоју, део нерезидентног новца и даље остаје у Кини, припада пензионим фондовима и другима чији су производи индексирани MSCI-овим индексом тржишта у развоју, од којих Кина чини више од 26%.
Процене Института за међународне финансије показују одлив од 82,2 милијарде долара из портфеља Кине у 2023. години, док су тржишта у развоју, без Кине, забележила 261,1 милијарду долара прилива нерезидентног портфеља. Десетине фондова којима се тргује на берзи такође држе државне деонице.
Norman Villamin, главни стратег групе „UBP“, истиче да је доста својих инвестиција из кинеског преусмерио у индијско тржиште. „Током последњих 30 година, прича о Кини је била да Кина брзо расте, Кина постаје производни центар света. Дакле, требало би да инвестирате у Кину јер економија напредује веома добро“, рекао је Villamin.
Сада је то мање „макро прича“ а више „микро прича“ о присуству тек неколико добрих компанија за инвестиције тамо, рекао је он.
Кина је постала микро прича
У међувремену, инвеститори са копна нису одушевљени извештајем „Bloomerg News“ да би креатори кинеске политике могли да мобилишу око 2 билиона јуана (278,98 милијарди долара) за фонд за стабилизацију акција. Шангајски индекс је у уторак затворио испод психолошки кључне границе од 2.800 поена.
„То је као да вук плаче“, рекао је Simon Ju, заменик генералног директора „Paniao Asset Management“. „Разговори о фонду за спасавање се воде већ дуже време, али се још нису материјализовали. Локални аналитичари од прошле године позивају на формирање фонда за спасавање.„Национални тим“ је основан током слома берзе 2015. године, који се састојао од групе инвеститора који су укључивали државни фонд „Central Huijin“, „China Securities Finance Corp“ и инвестиционе компаније под кинеским регулатором девизног курса.
Њихова куповина је подигла берзу, али само накратко. Simon Ju је рекао да би се поверење тржишта могло вратити ако влада јасно стави до знања да ће сваке године куповати акције вредне неколико стотина милијарди јуана. „Ако не буде било ништа конкретно, него само нејасна реторика, очекивања инвеститора ће остати песимистична.
