Sjedinjene Države sve više rizikuju da skliznu u recesiju, upozoravaju zapadni analitičari. U kontekstu rastuće nezaposlenosti i dugog perioda visokih kamatnih stopa, verovatnoća za to je porasla sa 15 na 25 odsto. Ako Federalne rezerve ne preduzme hitne mere, neće nastradati samo američka ekonomija, već ceo svet.
Veliki ulozi
Tržište rada u Sjedinjenim Državama prolazi kroz teška vremena. Pokazalo se da je dinamika u nepoljoprivrednom sektoru (Nonfarm Payrolls) najslabija od pandemije – samo plus 114 hiljada. Nezaposlenost raste četvrti mesec zaredom i dostigla je već trogodišnji maksimum od 4,3 odsto u julu. Velike finansijske institucije strahuju od usporavanja privrede.
Analitičari The Goldman Sachs Group povećali su verovatnoću recesije u 2025. godini sa 15 na 25 odsto. Međutim, ovaj rizik se smatra „ograničenim“. Ohrabrujuće je to što nema finansijskih dizbalansa, ističe Blumberg.
Stručnjaci uveravaju da ekonomija i dalje izgleda „generalno normalno“ i da Federalne rezerve imaju mogućnost da brzo snize kamatne stope. Oni predviđaju da će biti izvršena glatka korekcija: po 25 baznih poena u septembru, novembru i decembru.
Očekivani ishod
„Najverovatnije je da će doći do dvostrukog smanjenja kamatne stope po 25 poena, dok takva mogućnost još uvek postoji. Rizici od recesije rastu ne samo zbog teške ekonomske politike, već i zbog političke situacije“, ističe finansijski stručnjak Andrej Vernikov.
Eventualna pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima, po njegovom mišljenju, povećaće ekonomske tenzije između Vašingtona i Pekinga. Kineska roba će poskupeti u SAD, a novi krug inflacije je neizbežan.
„Pod takvim uslovima moraćemo da zaboravimo na dostupne kredite“, zaključuje analitičar.
Ekonomsmi stručnjak Mihail Hačaturjan dodaje: „Sjedinjene Države se već dve godine nalaze na ivici recesije. Njena verovatnoća ili raste sa rastom javnog duga, inflacije, smanjenja proizvodnih kapaciteta i pada potrošnje, ili se smanjuje usled investicija u vojno-industrijski kompleks i novih emisija novca.
Međutim, to ne rešava akutne probleme: pored finansijskih obaveza, tu je i niska produktivnost rada.
Ekspert objašnjava: sve opcije za smanjenje državnog duga podrazumevaju lišavanje dolara statusa rezervne valute. Ali vlasti neće pristati na ovo. Oni će nastaviti da podižu prag zaduživanja. Da bi se rešilo pitanje proizvodnje, potrebno je vratiti preduzeća u zemlju. To je teško i dugotrajno, a osim toga, profitabilnije je za korporacije da se nalaze u Kini i tamo otvaraju nove fabrike.
„Malo je verovatno da će smanjenje kamatne stope značajno povećati ekonomsku aktivnost i smanjiti nezaposlenost“, naglašava Hačaturjan.
Počele su nevolje
Svetska tržišta ne mogu a da ne reaguju na pogoršanje stanja velikih ekonomija – države povezuju trgovinski i finansijski odnosi, a dolar je i dalje najpopularnije sredstvo plaćanja i rezervna valuta.
Poteškoće u Sjedinjenim Državama odmah su se osetile u drugim zemljama. Tako je japanska berza šala za više od 12 odsto. Dnevni pad ključnog indikatora Tokijske berze (TSE) Nikkei 225 od 4451,28 poena je maksimum za 37 godina. Tajvanski Taiek i korejski Kospi su potonuli – minus 8,4 odsto, odnosno 88 odsto, respektivno. Panevropski indeks Stoks izgubio je oko tri odsto, Moskovska berza 1,53.
Posebno su pogođene velike kompanije sa razvijenim međunarodnim vezama. Konkretno, četvrtina azijskih gubitaka otpada na TSMC, Samsung Electronics, Toyota Motor i Mitsubishi UFJ Financial Group. Andrej Vernikov smatra da je verovatnoća recesije u SAD 30 odsto.
„To bi dovelo do pada svetske ekonomije za najmanje četiri do pet odsto, a evropske – zbog velike političke i ekonomske zavisnosti od Amerike – za najmanje šest do osam odsto“, ističe Hačaturjan.
Zbog smanjenja inostranog izvoza iz Kine i Indije, Rusija će se suočiti sa smanjenjem potražnje za svojim glavnim izvoznim proizvodima. Na primer, da bi zadržao tarife za naftu, OPEK+ će morati da smanji proizvodnju, podseća Vernikov.
Međutim, naglašavaju analitičari, zbog „izolacije” domaće privrede od zapadnih finansijskih tržišta, pad verovatno neće preći 1,5-2,5 odsto.
