Veliki broj pčelara misli da nema paše kada je temperatura iznad 33 do 35°C . Međutim, iskusni pčelari kažu da je za pašu dovoljan jedan dobar uslov. Iako je ovo leto donelo periode velikih i dugotrajnih vrućina koje otežavaju normalne aktivnosti u poljoprivredi, barem pčelari ne moraju da brinu.
Da pčele dobro podnose vrućine, čak i one ekstremne ako su kratkotrajne i ne izazivaju dugotrajnu sušu, otkrio nam je Vedran Lesjak iz Hrvatskog pčelarskog saveza i urednik časopisa „Hrvatska pčela“.
Vrućina pčelama ne predstavlja problem
Isto nam je potvrdio i Dražen Kocet, predsednik Hrvatskog pčelarskog saveza, i rekao kako pčelama vrućina sa ovim sadašnjim temperaturama ne predstavlja problem. Važnost vlage „Veliki broj pčelara misli da nema paše kada je temperatura iznad 33 do 35 stepeni Celzijusa.
Međutim, za pašu je dovoljan jedan dobar uslov, a to je dovoljna vlaga“, objašnjava član najstarijeg pčelarskog udruženja u Hrvatskoj PU „Pčela“, Slavko Stojanović. Visoka temperatura bez vlage utiče na lučenje nektara kod biljaka.
Za pašu je dovoljan jedan uslov-dobra vlaga
Ako je ima dovoljno u zemljištu i vazduhu, biljke će lučiti nektar i na temperaturi iznad 30 stepeni. To utiče na količinu, ali ne i na kvalitet meda, potvrdio je Lesjak. Budući da je vlaga bila visoka, pčele su izuzetno dobro radile, što je rezultiralo odličnim prinosima meda.
„Poslednjih nekoliko dana, mnogi pčelari s kojima smo bili u kontaktu izvestili su o izvrsnom vrcanju i značajnim količinama meda od suncokreta“, rekao je Stojanović.
Ipak, kod pčelarenja je vrlo bitna mikrolokacija, ne samo zbog visokih temperatura, nego i zbog drugih faktora poput strukture zemljišta i kretanja vazdušnih masa, istaka je Danijel Babić, takođe član PU „Pčela“.
„Velike vrućine, iako idealne za kesten, suncokret i medljikovce, mogu značajno skratiti vreme cvetanja i dužinu medenja. Ipak, veći problem su vetar, kiša i hladnoća,“ rekao je Kocet.
Rashlađivanje pčela
Lesjak je upozorio da, ako je potrebno raditi s pčelama, to se preporučuje rano ujutro kada su temperature niže. „Kod vrućih dana one puno više izlaze po vodu, a po nektar pre podne i kasnije predveče, pa im treba osigurati dovoljno higijenski ispravne vode“, dodaje Lesjak.
One će se same najbolje rashladiti, mahanjem krilima nezavisno od doba dana. Pčelar ne treba bespotrebno i predugo da držati otvorene košnice, naglasio je Lesjak. „Kad su visoke temperature, ja ne otvaram košnicu“, potvrdio je Stojanović, a Lesjak preporučio da se one mogu obojiti svetlim bojama i smestiti u poluhlad, ali i da ništa od toga nije presudno.
„Generalna strategija trebala bi da bude da se drže na mestima gde nema direktnog sunca. Ne mora biti u šumi, ali negde gde su zaštićene“, zaključio je Stojanović.
Rano cvetanje i visoke temperature
Zajednice pčela su ove godine na vrlo dobrom nivou zahvaljujući ranom cvetanju biljnih kultura poput lipe i suncokreta čija je vegetacija poranila dve nedelje. „Ove godine, pčele su već u drugom mesecu dostigle nivo razvoja koji je u prethodnim godinama bio postignut sredinom ili krajem trećeg“, dodaje Stojanović.
Pčelarska sezona u našim krajevima polako se primiče kraju, a većina paša je završena. Sada se završavaju vrcanja, radi zdravstvena zaštita pčelinjih zajednica i kreću pripreme za zimovanje pčela, rekao je Lesjak. „Vrućine su sastavni deo našega života i naših pčela već dugi niz godina, a kad slušamo istorijske nivoe temperatura nije to ništa novo“, zaključio je Kocet.
