Pravoslavna Crkva danas molitveno slavi Svetog Simeona Bogoprimca. Pobožni starac Simeon naziva se i Bogoprimac. Njemu je Bog rekao da neće umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja. On je to dočekao i primio je na ruke maloga Hrista Boga. Zato se zove Bogoprimac.
Po svedočanstvu božanskog Evanđelja, starac Simeon beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehu Izrailjevu i Duh Sveti beše u njemu (Lk 2, 25).
Njemu bi javljeno od Boga o skorom dolasku na svet istinitog Mesije. A bi mu javljeno, kako to kazuju stari istoričari, na ovaj način: Kada egipatski car Ptolomej naredi da se Stari Zavet prevede sa jevrejskog na grčki jezik, za taj posao biše izabrani sedamdeset najmudrijih ljudi u Izrailju. Među njima beše i Sveti Simeon kao mudar i vičan Božanskom Pismu. Kada on prevođaše knjigu proroka Isaije, pa dođe do onog proročanstva: „Eto devojka će zatrudneti i rodiće sina“ (Is 7, 14), on posumnja u to govoreći da to ne može biti da rodi devojka koja nije poznala muža. I uze nož da izbriše te reči. Ali u tom trenutku javi mu se anđeo Gospodnji i zadrža mu ruku, govoreći: Veruj napisanome, sam ćeš videti da će se to zbiti, jer nećeš videti smrti dok ne vidiš Hrista Gospodnjeg koji se ima roditi od čiste devojke. – I on poverova rečima anđelskim i proročkim i željno očekivaše dolazak Hristov u svet. I beše po životu pravedan i neporočan: uklanjaše se od svakoga zla, življaše pri hramu i moljaše se Bogu da pomiluje svet Svoj i izbavi ljude od svezlog đavola.
A kada se rodi Gospod naš Isus Hristos i navrši četrdeset dana, donese Ga, po propisima Zakona, u hram Prečista Mati Njegova. Tada Duh Sveti dovede u hram i Svetog Simeona. I on, pogledavši na Prevečnog Mladenca i na Svečistu Djevu koja Ga je rodila, poznade da je to obećani Mesija i da je to Devojka na kojoj se imalo ispuniti i ispunilo se proroštvo Isaijino: jer je vide okruženu nebeskom svetlošću i kako iz Nje zrači božanska svetlost. I pristupivši joj sa strahom i radošću, uze Gospoda na ruke svoje, i reče: Sad otpusti s mirom slugu tvoga, Gospode, prema reči tvojoj, jer videše oči moje spasenje tvoje (Lk 2, 29-30). A prorokova i o stradanju Hristovom i raspeću i o Bogorodici da će joj nož žalosti i bola probosti dušu kada ugleda Sina svog gde visi na krstu. I tako zablagodarivši Bogu, prestavi se u miru u dubokoj starosti, jer piše za njega da je živeo trista šezdeset godina. Bog mu je produžio život da dočeka vreme u koje se od Djeve rodio Večni Sin Božji kome slava vavek, amin.
