Danas Sveta Crkva slavi tri Velika Jerarha: Svetog Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Tri čoveka, tri sunca na nebu Crkve Hristove. Oni su kao ljudi obučeni u sunce, tako su sveti. I ne samo to: oni su ljudi koji su postali sunce, postali svetlost cele vaseljene, zato se i nazivaju Učiteljima Vaseljene. Postali neugasiva svetlost.
E, to nije privilegija ljudi – neugasiva svetlost u svetu zemaljskom, to ne postoji! Koju to svetlost oluja smrti ne ugasi? Koja to svećica može da odoli ma kome povetarcu zemaljskih sumnji, zemaljskih muka, zemaljskih iskušenja? A šta tek da kažemo kada na čoveka nasrne pakao, kada na njega grunu demoni svojim urlanjem? Šta ostaje od svetlosti ljudske? Ništa, ništa! Svetlost uma ljudskog – malena svećica, svetlost savesti ljudske to je mala svećica. Sve se to brzo ugasi.
A eto, veliki Svetitelji, čuli ste danas njihovo Sveto Evanđelje, Gospod govori učenicima Svojim, znači i njima trojici: „Vi ste svetlost svetu, vi ste videlo svetu“[2]. Kako Gospode, kako? Mi na zemlji, mi znamo za mrak i tamu i pomrčinu. Još je rečeno u Svetoj Knjizi, Svetome Evanđelju, da je samo Jedna Istinita Svetlost – Gospod Hristos[3]. To je Neugasiva Svetlost! On, Bog koji je postao čovek, eto – Jednog Sunca! Ne! Sto miliona sunaca u telu ljudskom, u biću ljudskom, eto Neugasive Svetlosti. Kako? Tako što ni smrt, ne jedna, sve smrti ne mogu ugasiti Gospoda Hrista, ugasiti Svetlost Njegovu Božansku. Vaskrsom je pobedio smrt i time obasjao pakao Svojom Božanskom Svetlošću, obasjao i ispunio sve svetlosti, sve svetove Neugasivom Svetlošću! Sad se u uskršnjoj pesmi peva, da se danas ispuni sve i sva svetlošću, i pakao i zemlja i nebesa. Da Hristos, sama Večna Neugasiva Svetlost!
I tu Svetlost, živu i neugasivu, On je preneo u Učenike Svoje. Zato i veli: vi ste svetlost, vi hristonosci, vi koji imate mene u dušama vašim, u savestima vašim, vi ste svetlost svetu. Vi obasjavate sve! Ljudi znaju šta je dobro a šta je zlo; ljudi vole dobro, a mrze zlo; ljudi znaju šta je Bog, a šta je đavo; i onda vrše volju Božju, a beže od đavola. Oni su postali svetlost svetu jer su ispunili Evanđelje Gospoda Hrista, jer su na zemlji, za života, neprekidno ispunjavali i izvršavali zapovesti Gospodnje[4].
Čuli ste kako se danas završilo Sveto Evanđelje velikih Svetitelja, velikih Apostola. Spasitelj veli: „Koji izvrši moje zapovesti i nauči, taj se veliki može nazvati u Carstvu Nebeskom“[5]. Eto kako se Gospod uselio u njih. Kroz vršenje zapovesti u njih je ušlo Neugasivo Sunce. Svetitelj postaje neugasiva svetlost, čovek postaje neugasiva svetlost kada vrši Evanđelje Hristovo, kada živi njime, već na zemlji počne da živi kao u Carstvu Nebeskom. I šta je svetlost? Svetlost to su: Svete Tajne i Svete Vrline. I kad ih čovek izvršuje, kada živi u njima i pomoću njih, onda se sve u njemu zapaljuje Božanskom Svetlošću: i um se zapaljuje božanskom svetlošću i svetli, i savest se zapaljuje božanskom svetlošću i svetli, i volja se zapaljuje božanskom svetlošću i svetli. Sve što je čovekovo, telo njegovo, svetli tako jako i silno da nikakva smrt neće moći sprečiti da vaskrsne telo čovekovo na dan Strašnoga Suda, telo što je Gospod darovao ljudima Svojim Vaskrsenjem.
Zato je Spasitelj i dao zapovesti Svoje da mi ljudi pobeđujemo svaki mrak samo ispunjujući Njegove Svete Zapovesti o Krštenju, o Svetome Pričešću, o veri, o ljubavi, o postu, o molitvi. „Ko se u Gospoda Hrista krsti, u Njega se oblači“[6]. Gospod se useljuje u njega. Eto šta je Sveta Tajna (Krštenja): Sam Gospod se daje onima koji se krštavaju, a to znači – daje im se Večni Život. Jer, šta je smrt za Gospoda Hrista? Daje mu se Večna Pravda, daje mu se Večna Istina, jer sam Gospod Hristos jeste Večna Pravda i Večna Istina. Koja to laž ovoga sveta i nepravda ovoga sveta može da uništi Istinu Hristovu, Večnu Istinu, Božansku Istinu i Pravdu Njegovu?
A svete vrline: vera, ljubav, nada, post, molitva, šta je to? To nije ništa drugo nego Svete Tajne prevedene u naš život. Naše telo? Šta više dajete vi meni? Gospod Hristos vaskrsao, daje tebi i meni da živimo Njime[7]. Život naš postaje Bogoživot: da osećamo Njime, da delamo Njime, da vršimo Sveto Evanđelje Njegovo, Svete Zapovesti Njegove. Eto, eto kako se raspaljuje i zapaljuje svetlost u tvojoj duši, svetlost neugasiva. Ne jedno sunce, stotine sunaca niče u tebi! I kako mrak ovoga sveta može da ugasi tvoja hristolika sunca? Gospod nudi božanske sile za čoveka, za zaista divna dela, zaista besmrtna dela. Svete misli, sveta raspoloženja, sveta osećanja plamte u hrišćaninu kad se kroz molitvu moli za sav svet, kroz post kad očisti sebe.
Gospod je došao u ovaj svet, On – Bog Istine, Bog Večnoga Života i zapalio neugasive svetlosti na zemlji. I ta svetlost, eto, uselila se i u velike Svetitelje Božje, u velika Tri Jerarha. Oni su zaista svetlost postavljena: Svetiljka koja svetli svima koji su u kući[8]. To su Tri Jerarha. Svetle svima koji su u kući Božjoj, u ovome svetu, u ovoj vaseljeni.To je Kuća Božja, i ljudi vide puteve iz smrti u besmrtnost, iz greha u pokajanje, iz laži u istinu, iz nepravde pravdi! Sve to vide i imaju u sebi sile, ako hoće, da oslobode sebe i od laži i od smrti i od greha. Ti i ja, gde smo? Mi smo u Kući Božjoj, u svetu Božjem, a tu, u tome svetu Božjem, u toj Kući Božjoj, sunca su sa nama. To su neugasiva sunca.
Gle, Tri Sunca, tri lika sunca na Nebu Crkve Hristove, Tri velika Svetitelja očekuju da ti pođeš k njima. Da, ti možeš svakog momenta uzleteti na nebo i stati pred njih. Kako? Molitvom. Obrati im se, i ne sumnjaj! Njihova sila, njihova svetlost, njihova božanska moć rasteraće svu tamu iz tvoje duše. Neka je tama ne samo od greha, neka je od svih smrti i od svih đavola, oni, oni su uvek jači od svakog mraka, od svake tame, od svakog iskušenja koje te može snaći. Svakome od nas Gospod je dao silu da stajemo na zmije i na škorpije i na svaku silu vražiju[9].
Da, to je sila koju je Gospod dao Svetim Apostolima, dao je Svojim Svetiteljima, tu silu daje i svakome od nas. Hrišćani, kršteni. Da, daje nesumnjivo, jer evo, tu silu imaju u izobilju Sveti Jerarsi Božiji. Sveti Jerarsi. Ti pribegni njima i oni će, tebe radi i s tobom, zgaziti svaku škorpiju i zmiju, i stati na svaku silu vražiju u tebi. A sila vraga, sila đavola u tebi i u meni jeste greh, jeste strast, i to, ti i ja, možemo pobediti obrađujući se Gospodu molitvom, i Svetim Velikim Jerarsima. I nama je Gospod dao onu silu koju daje Svetim Apostolima.
Prva i glavna bolest svakoga od nas je greh. Samo duša bez greha jeste zdrava duša. A tu silu bezgrehovnu, eto, u izobilju imaju veliki Sveti Jerarsi. Samo treba da se setimo njih, da ih slavimo, da vidimo ko su i šta su, da njihova sveta učenja i sveta Evanđelja primimo i ostvarimo i ostvarujemo u životu kao što su oni ostvarili.
I gle, i tebi i meni data je ta božanska sila da đavole izgonimo. Tu silu Gospod je dao Crkvi Svojoj, Svetim Apostolima i Svetiteljima, i ona je naša, sveopšta. Svi mi sačinjavamo jedno telo u Gospodu Hristu[10] i svi mi, svi mi nismo ništa drugo nego malena i nejaka i slaba braća velikih Svetitelja Božjih, Svetih Jerarha – Vasilija, Grigorija i Zlatousta. Mi njihovom silom imamo vlast ne samo nad strastima koje ubijaju našu dušu, nego nad samim tvorcima greha, prvobitnim tvorcima greha i smrti, đavolima! I zaista, dok se đavo ne zgrči, ne sabije u jednu nemoćnu nulu, kada na njega grune molitva Svetoga Zlatousta ili Vasilija ili Grigorija Bogoslova, koji to đavo u meni, u tebi, u malom čoveku, i kroz najveći greh, a da ga jedan od ovih Svetitelja, ili oni svi zajedno, ne mogu uništiti? Uvek jači Bogom, uvek jači Gospodom Hristom! Ništa im nije nemoguće! Bezobzirce beže sve smrti od njih, beže svi đavoli od njih, sve tame i pomrčine beže od njihove božanske svetlosti.
Da, nesumnjivo nama svima je data sila da vaskrsavamo mrtve. To nam je dato kao hrišćanima. Kroz svaki greh, kroz svaki greh uzdiše duša i vaskrsava pokajanjem, ma koliko smrti bilo u tebi. Ma koliko puta umro danas, gle, tu su velika Sveta Tri Jerarha, sa Apostolskom silom i moći, sa Apostolskom svemoći da vaskrsavaju mrtve, da vaskrsavaju dušu tvoju, tebe iz svakoga greha, oslobađajući te od njega. Sveti Oci vaskrsavaju dušu tvoju iz svakog groba strasti! Kakve sile Gospod daje došavši u ovaj svet! Takva sila, takva svetlost zrači iz Njegovih Svetlonosaca, iz Njegovih Svetitelja, a posebno i naročito iz Njegovih velikih Učitelja Vaseljene.
I mi, koji imamo tolike sile oko sebe, takve moćnike, takve besmrtnike, takve pobeditelje, nećemo imati izgovora ako ostanemo u svojim gresima, ako ostanemo u svojim strastima. Jer gle, mi onda dobrovoljno ostajemo u tami, ostajemo u paklu svome. Tako je lako vaskrsnuti sebe iz svih smrti. Eto pokajanja – eto pomoći Svetitelja Božjih! A oni, čime se odlikuju? Odlikuju se time što neprekidno žive Večnom Božanskom Ljubavlju, i tu Ljubav izlivaju na sve nas, na sve nas nemoćne i slabe. Jedino što se traži od nas to je da mi sami krenemo ka Gospodu dobrovoljno, po slobodnoj volji svojoj, eda bismo stekli zasluge, eda bismo stekli nebeske vence. Ja i ti i svaki čovek je slobodno biće, ima slobodnu volju: može izabrati i Boga i đavola, može izabrati i zlo i dobro! Svakoga dana, svake noći, možeš zaspati u zlu, zaspati zanavek, izgubiti dušu po svojoj dobroj volji. Svaki od nas po svojoj dobroj volji može krenuti ka Nebu, može vršiti Zapovesti Gospodnje, može postiti postove evanđelske, može se moliti molitvom evanđelskom, može imati ljubav evanđelsku, vršiti sve zapovesti Hristove. Eto izlaza iz svih naših grobova, eto izlaza iz svih našim pomrčina i tama!
A Bog je pun ljubavi i nežnosti za svakoga od nas, za svakog pokajnika. Prileću i spasavaju Sveta Tri Jerarha od svakog greha, jer su oni ispunili još na zemlji čudesnu zapovest Svemilostivog Gospoda Hrista koji kaže: Ako ti čovek sagreši na dan deset puta i dođe[11] i kaže: kajem se, oprosti mi, po slabosti svojoj može grešiti za deset puta na dan, ali po sili evanđelske ljubavi oproštaj, oproštaj, jer znaj da je taj čovek u grehu, u paklu, i ti opraštajući mu dižeš ga iz pakla! Ali, sve zavisi od njega, njegovog pokajanja, da se kaje, i od tvoje ljubavi, da li ćeš prihvatiti kad te moli.
Zato danas slavimo kao velike Učitelje naše, kao velike Svetitelje Božje, one koji nas oslobađaju od svakoga greha, vaskrsavaju nas iz svake smrti, iz svih naših grobova, samo ako smo pokajnički raspoloženi i ako imamo uzdaha i vapaj i molitvu za njih. Oni svakoga od nas razbuđuju na sve što je evanđelsko, na svaku evanđelsku vrlinu.
Neka u nama uvećavaju našu veru, našu ljubav, našu molitvu, naš post, naše trpljenje, naše smirenje i sve ostale svete vrline. I neka nas kroz sve te vrline vode u Carstvo Nebesko, da i mi živeći na zemlji ispunjujemo zapovesti Hristove, da se ne bi izgubili u smrti iz ovog sveta, da se ne bi obreli na putu za pakao. Neka nas Gospodu molitve Velikih Jeraraha, i svete vrline, blistavim i sunčanim stazama iz ovog sveta vode u onaj svet i daju nam Carstvo Nebesko. Da bismo zajedno sa Velikim Svetiteljima Božjim, sa čudesnim Vasilijem Slavnim i Grigorijem i Zlatoustim, evanđelskim Svetim Jovanom, slavili Čudesnog Gospoda kroza sve vekove i večnosti. Amin.
Ava Justin
Beseda 1. na Sveta Tri Jerarha 1967. godine u manastiru Ćelije
NAPOMENE:
Mt. 5,14
Mt. 5,14
Jn. 1,9
Mt. 5, 19.
Mt. 5, 19.
Gal. 3,27
1 Jn. 4,9
Mt. 5,15
Lk. 10,19
1 Kop. 12, 12-27; Ef. 4,4-13
Mt. 18,15
Gle, Tri Sunca, tri lika sunca na Nebu Crkve Hristove, Tri velika Svetitelja očekuju da i ti pođeš k njima. Da, ti možeš svakog momenta uzleteti na nebo i stati pred njih. Kako? Molitvom. Obrati im se, i ne sumnjaj! Njihova sila, njihova svetlost, njihova božanska moć rasteraće svu tamu iz tvoje duše.
