Jovan Preteča, koji je krstio Hrista u reci Jordanu, živeo je u pustinji kao isposnik. Hranio se pustinjskim biljem i divljim medom. Kako je on završio svoj život? Pošto je Jovan Krstitelj prekoreo cara Iroda za ženidbu sa svojom snahom, carica Irodijada ga je mrzela i nagovorila je cara da odseče glavu svetom Jovanu. To je on i učinio, pogubivši ovog najvećeg čoveka rođenog od žene, kako za njega kaže sam Spasitelj, i najvećeg proroka. Njegove mučeničke smrti mi se sećamo na dan Usekovanja glave svetog Jovana Kristitelja (29. avgusta po starom, 11. septembra po novom kalendaru). Iz velikog poštovanja prema strogom isposniku i mučeniku Jovanu Preteči, toga dana svi pravoslavni strogo poste.
Šta je rekao sv. Jovan Krstitelj kad je prvi put video Gospoda Hrista? Rekao je proročke reči: „Gle, Jagnje Božje koje nosi grehe celoga sveta.“
Sveti Jovan Krstitelj je znao da je Hristos bez greha i da nema potrebe da bude kršten (pogružen u vodu), zašto ga je ipak krstio u Jordanu? Hristos je dvostruko bezgrešan: i kao Bog i kao Čovek, rođen od Prečiste devojke. Ali je dobrovoljno hteo da se ponizi i da dođe na krštenje, kao da je grešan – „da ispuni svaku pravdu“, kako Sam kaže Preteči. I baš u momentu tog dobrovoljnog poniženja javila se slava Božja, javio se Bog na vodama reke Jordana.
Desna ruka Sv. Jovana Krstitelja
Tri velike svetinje: čestica Časnoga Krsta, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Filerimosa i desnica Sv. Jovana Krstitelja su prešle dug istorijski put do danas: od Jerusalima, preko Carigrada su stigle u posjed krstaških vitezova Sv. Jovana Krstitelja koji su ih prilikom krstaških pohoda zaplijenili. U početku su se nalazile na Rodosu, a zatim od sredine 16. vijeka na Malti. To je razlog što su vitezovi Sv. Jovana prozvani Malteškim. U vrijeme Napoleonovih ratova general Malteškog reda je predao svetinje na čuvanje pravoslavnom ruskom caru Pavlu Prvom Romanovu. Svečani prenos svetinja sa Malte na Carski dvor obavljen je 20. oktobra 1799.g. po starom kalendaru. Čuvane su na dvoru Romanovih u Petrogradu odakle su povremeno iznošene u carski ljetnjikovac u Gatčinu sve do Boljševičke revolucije u Rusiji 1918, kada ih je iz Rusije iznijela Marija Fjodorovna, majka Imperatora Sv. Mučenika Nikolaja Drugog u Kopenhagen (ona je bila Danska princeza). Pred svoju končinu predala ih je znamenitom ruskom Mitropolitu Antoniju Hrapovickom koji je svetinje preko Berlina donio u Beograd.
Desna ruka Svetog Jovana Zlatoustog, kojom je pisao Svetu Liturgiju. pic.twitter.com/99sO5ioNeu
— Sevastokrator (@Sevastokrator3) November 26, 2020
Tada su predate na dar Kralju Aleksandru Karađorđeviću u znak blagodarnosti ruskog naroda i Ruske crkve za prijem velikog broja izbjeglica iz Rusije. Svetinje su čuvane u kraljevskom dvoru na Dedinju do 1941, kada ih je Kralj Petar Drugi sa Patrijarhom Gavrilom Dožićem, ostavio Upravi Manastira Ostroga na čuvanje. Iz Ostroga svetinje su zaplijenjene od Republičkih vlasti Crne Gore 1952. i prenijete u državni trezor. Ruka Sv. Jovana Krstitelja i dio Časnog Krsta Hristovog su iz trezora predate tadašnjem Mitropolitu Danilu Dajkoviću u Cetinjski manastir, a ikona Presvete Bogorodice Filerimosa 1978. je predata Državnom muzeju na Cetinju gdje se i danas nalazi. Ruka Sv. Jovana i dio Časnog Krsta su u početku bile pohranjene u riznici Cetinjskog manastira, a od 1993. iznijete su na javno poklonjenje vjernicima u kivotu sa moštima Sv. Petra Cetinjskog a kasnije u paraklis (kapelu) posvećenu Sv. Jovanu Krstitelju, takođe u samom Manastiru.
