Pavlina Radovanović, devojčica raskošnog vokala osvojila je srca ljudi širom Srbije pevajući najlepše duhovne i etno pesme ali je postala i meta kritika, žustre rasprave pa čak i optužbi i uvreda kako širi retoriku mržnje. Hajka na malu devojčicu iz enklave na Kosmetu je izazvala zabrinutost za trenutno stanje srpskog društva, koje ignoriše potrebu za iskrenošću, suočavanjem sa unutrašnjim problemima, i očuvanjem sopstvene kulture u modernom vremenu.
– Istina je važnija od svega i svaka posledica koja se zbog nje istrpi je nevažna.
Danima se ovde napada jedno dete koje peva patriotske pesme glasom anđela. Nije nikoga ubila, nije izvršila vršnjačko nasilje, nije „valjala“ drogu u školskom dvorištu, ne provodi vreme zombirana internet sadržajima nego peva. Peva o onome što je njen život, njena istina, njena stvarnost. I to smeta svima onima koji bi da tu stvarnost gurnu pod tepih i da nečiji bol trampe za svoj komfor i napredak.
Optužuju je za širenje retorike nasilja. Mi smo svi svedoci najstrašnijeg prošlogodišnjeg događaja, kada je dete, u sred Beograda, masakriralo drugu decu. Za taj jezivi čin i njegov uzrok optuženi su režimski mediji, ratovi devedesetih, murali. Jesu režimski mediji leglo šunda i propagande a za njima ne zaostaju ni ovi nerežimski ali, deca ne gledaju televiziju. Ratovi su davno prošli a murali su samo farba na zidu pored koje se prolazi kao pored „turskog groblja“. Na decu nam utiče internet na prvom mestu i njegovi, u skladu sa uzrastom, nekontrolisani sadržaji. Ti uticaji dolaze mahom sa zapada.
Pravimo se da ne postoji slon u sred sobe u kojoj većamo o uzrocima vršnjačkog nasilja a to je neverovatna učestalost školskih ubistava u Americi za koju postoje mnogostuki razlozi.
Ni jedan od razloga nije vezan za neprekidne ratove u kojima SAD učestvuje i koje inicira, za izrazitu kulturu nacional-patriotizma koja je temelj tog društva, za drogu, nasilje, mafiju, gengove (ulične bande) i td. već za usamljenost, depresiju, materijalizam, nepažnju roditelja, otuđenost i internet. Ali, sve su to nedostupne teme jer je jedini odgovor na njih jeste napad, te histerija kako su oni ugroženi.
Ovo svoćenje svih i svakog problema na Amerika versus Rusija nas onemogućava da sagledamo u kom pravcu se krećemo kao društvo, da otklonimo svaki loš uticaj dolazio on sa Zapada ili sa Istoka, da raščivijamo bitno od nebitnog, da pogodimo suštinu stvari. Zato je važno da negujemo sopstvenu kulturu i da je prilagođavamo modernom životu postepeno i u onoj meri koja pogoduje našem mentalitetu.
Naravno da treba iskoreniti šund i propagandu iz medija, naravno da treba da prevaziđemo davno završene ratove (mada nam to ne dopuštaju drugi), naravno da ne treba grad da bude ceo iscrtan muralima ali je pogubno, podlo i neproduktivno sve svesti na uvek istu priču – jednima su za sve krivi Amerikanci, drugima Kinezi, jednima vlast, drugima opozicija itd. Nikada nećemo doći do rešenja problema ako zaobilazimo njihovu suštinu jeftinim politikanstvom.
Dete koje peva nije problem nego rešenje. To dete se imalo rašta i roditi. Nagrišće vas, na kraju svih krajeva, sopstvena žuč. Ostaćete barica smrdljive, žute tvari; samo fleka u bespuću beščašća u koju svako može da ugazi. Pavlina je postalo ogledalo našeg društva i eho vremena.
