Sveti apostol Petar. Sin Jonin, brat Andreje prvozvanog, iz plemena Simeonova, iz grada Vitsaide. Bio je ribar, i najpre se zvao Simeonom, no Gospod je blagoizvoleo nazvati ga Kifom, ili Petrom (Jov. 1,42). On je prvi od učenika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekavši: “Ti si Hristos, Sin Boga živoga” (Mat. 16, 16).
Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera u Gospoda postepeno se utvrđivala. Kada je Gospod izveden pred sud, Petar Ga se tri puta odrekao, no samo jedan pogled u lice Gospoda – i duša Petrova bila je ispunjena stidom i pokajanjem. Posle silaska Svetoga Duha Petar se javlja neustrašivim i silnim propovednikom Jevanđelja Posle njegove jedne besede u Jerusalimu obratilo se u veru oko tri hiljade duša. Propovedao je Jevanđelje po Palestini i Maloj Aziji,po Iliriku i Italiji. Činio je moćna čudesa: lečio je bolesne, vaskrsavao mrtve, čak i od senke njegove isceljivali su se bolesnici…Po zapovesti cara Nerona… Petar bi osuđen na smrt..
Sveti apostol Pavle. Rodom iz Tarsa, a od plemena Venijaminova. Najpre se zvao Savle, učio se kod Gamalila, bio farisej i gonitelj Hrišćanstva.Čudesno obraćen u veru hrišćansku samim Gospodom, koji mu se javio na putu za Damask.Kršten od apostola Ananije, prozvan Pavlom i uvršćen u službu velikih apostola. Sa plamenom revnošću propovedao Jevanđelje svuda od granica Arabije do Španije, među Jevrejima i među neznabošcima.Dobio naziv apostola neznabožaca. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natčovečansko strpljenje. Kroz sve godine svog propovedanja on je iz dana u dan visio kao o jednom slabom končiću između života i smrti. Pošto je ispunio sve dane i noći trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao crkvu po mnogobrojnim mestima, i pošto je dostigao tu meru savršenstva, da je mogao reći: “Ne živim ja, nego Hristos u meni”, tada je posečen je u Rimu, u vreme cara Nerona kad i apostol Petar.
Sveti Petar i Pavle su prvi propovednici hrišćanstva i najbliži učenici Isusa Hrista, a njihovo mučeništvo i predanost veri su uzori vernima. Petrovdan se smatra jednim od 15 najvećih hrišćanskih praznika i ima duboko ukorenjene tradicije u srpskom narodu. Praznik je povezan sa brojnim običajima koji se razlikuju od regiona do regiona. Na primer, u nekim delovima Srbije, običaj je da se uoči Petrovdana pale lile, koje su napravljene od mlade kore divlje trešnje ili breze. Takođe, veruje se da ovaj dan označava kalendarsku promenu, signalizirajući približavanje jeseni. Postoje i verovanja koja su povezana sa prirodnim fenomenima, kao što je to da ptice posle Petrovdana prestaju da pevaju ili da trava prestaje da raste. U pravoslavnoj tradiciji, Petrovdanu prethodi post u čast Svetih Apostola, poznat kao Petrovdanski ili Apostolski post. Ovaj post je vreme duhovne pripreme i uzdržavanja, koje vodi ka prazniku. Petrovdan je takođe dan kada se održavaju različiti narodni sabori i okupljanja, posebno u oblastima blizu crkava i manastira posvećenih ovim svetiteljima.
