Свети апостол Петар. Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благоизволео назвати га Кифом, или Петром (Јов. 1,42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: “Ти си Христос, Син Бога живога” (Мат. 16, 16).
Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен пред суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији,по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, васкрсавао мртве, чак и од сенке његове исцељивали су се болесници…По заповести цара Нерона… Петар би осуђен на смрт..
Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства.Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск.Крштен од апостола Ананије, прозван Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима.Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: “Не живим ја, него Христос у мени”, тада је посечен је у Риму, у време цара Нерона кад и апостол Петар.
Свети Петар и Павле су први проповедници хришћанства и најближи ученици Исуса Христа, а њихово мучеништво и преданост вери су узори вернима. Петровдан се сматра једним од 15 највећих хришћанских празника и има дубоко укорењене традиције у српском народу. Празник је повезан са бројним обичајима који се разликују од региона до региона. На пример, у неким деловима Србије, обичај је да се уочи Петровдана пале лиле, које су направљене од младе коре дивље трешње или брезе. Такође, верује се да овај дан означава календарску промену, сигнализирајући приближавање јесени. Постоје и веровања која су повезана са природним феноменима, као што је то да птице после Петровдана престају да певају или да трава престаје да расте. У православној традицији, Петровдану претходи пост у част Светих Апостола, познат као Петровдански или Апостолски пост. Овај пост је време духовне припреме и уздржавања, које води ка празнику. Петровдан је такође дан када се одржавају различити народни сабори и окупљања, посебно у областима близу цркава и манастира посвећених овим светитељима.
