Ovde je trpljenje svetih: ovde su oni koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu (Otkr. 14:12). Onima koji slede Hrista potrebno je mnogo trpljenja. Potrebna je velika snaga da se drže Božije zapovesti i ostane veran Hristu. Bog daje tu snagu onima koji je od Njega mole.
Kome Bog daje silu? Onima koji je žele. Mi nemamo silu, pa šta onda imamo? Imamo slobodu. „Daj Bogu svoju nameru i primi od Njega snagu“, govore Sveti Oci.
Reci Bogu svoju želju: „Gospode, hoću da Te sledim; hoću da budem s Tobom.“ I Bog će ti dati snagu kao odgovor na tvoju molbu; daće ti snagu da ostaneš veran do kraja. Ako ne istraješ do kraja, to znači da su tvoje namere i volja bile slabe, nesigurne, nedovoljne da bi imao snagu da ideš do kraja.
Blaženstvo onih koji umiru u Gospodu
I čuh glas s neba koji mi govori: Napiši: Blaženi su mrtvi koji od sada umiru u Gospodu. Da, govori Duh, da se odmore od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima (Otkr. 14:13).
Svi koji umiru u Gospodu, koji su verni Gospodu, koji su sjedinjeni s Njim iz ljubavi prema Njemu, blaženi su i srećni. „Da, zaista je tako“, govori Duh Sveti. Jer će sada naći pokoj od svojih trudova, i njihova pravedna i sveta dela će ih pratiti.
Smrt pravednika je blažena. Za njih je smrt odmor od truda i borbe ovozemaljskog života. Ali dobra i sveta dela će ih pratiti; ona će im biti zastupnici pred Bogom da uđu u Carstvo Božije. One koji su činili dobra dela pratiće njihova dobra dela.
A ako smo činili zla dela, onda ćemo, nažalost, poneti sa sobom svoju zlobu, lukavstvo i mržnju. Jedino što nećemo poneti jeste novac. Ali ćemo, nažalost, poneti svoju srebroljubivost, zlobu, zloću, gramzivost i neverje.
I naša dela će nas osuditi. Zašto? Zato što nećemo imati dobra dela koja bi nas opravdala. Tada ćemo shvatiti da smo ostali besplodni, i bez dobrih dela nećemo naći pokoj u Carstvu Božijem.
Žetva cele zemlje i Sud Božiji
I videh, i gle, oblak beo, i na oblaku sedi kao Sin Čovečiji, imajući na glavi krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar. I drugi anđeo iziđe iz hrama, vičući glasom velikim onome koji sedi na oblaku: Zamahni srpom svojim i žnji, jer dođe vreme da se žnje; jer je žetva zemlje zrela (Otkr. 14:14–16).
Apostol Jovan vidi novu sliku: beli oblak na kojem je neko „kao Sin Čovečiji“. To je Hristos. Na glavi Mu je zlatna kruna, a u rukama srp.
Drugi anđeo izlazi iz hrama i glasno uzvikuje, obraćajući se Sinu Čovečijem: Zamahni srpom svojim i žnji, jer je došlo vreme da se požnje; jer je žetva zemlje zrela.
Došlo je vreme da se sakupi žetva cele zemlje. Onaj koji sedi na oblaku zamahnu srpom i poče da žanje, sabirajući sve k sebi. Šta će učiniti sa tim? Pšenicu će sačuvati, a kukolj i korov, kako kaže Jevanđelje, baciće u oganj neugasivi da se spali.
Priča o kukolju i Božija pravda
U priči o kukolju, Hristos kaže da je Carstvo Nebesko kao čovek koji je posejao dobro seme u njivu. Potom je neko drugi došao i posejao kukolj. Oni su porasli zajedno.
Sluge su videle to i rekle gospodaru: „Šta je ovo? Neko je posejao korov. Da ga iščupamo?“ Ali gospodar reče da ih ostave da rastu zajedno sa pšenicom, da se ne bi, čupajući kukolj, iščupala i pšenica.
Kada dođe vreme žetve, onda će se razdvojiti: pšenica će biti sabrana u žitnice, a kukolj spaljen (up. Mt. 13:24–30).
U Otkrivenju se ova priča potvrđuje: na kraju istorije, Gospod će požnjeti žetvu, odvojiti dobre od zlih i svakome dati po pravdi.
Žetva grožđa i gnev Božiji
I drugi anđeo iziđe iz hrama na nebu, imajući i on srp oštar. I drugi anđeo iziđe od žrtvenika, koji ima vlast nad ognjem, i povika glasom velikim onome koji ima srp: Zamahni srpom svojim oštrim i oberi grozdove vinograda zemaljskoga, jer su zrna njegova sazrela (Otkr. 14:17–18).
Anđeo zamahnu srpom i sabra vinograd zemlje, i baci ga u veliko kace gneva Božijeg. I kaca se gazila van grada, i poteče krv iz kace do uzda konjskih, na hiljadu i šest stotina stadija (Otkr. 14:19–20).
Ovo je slika Strašnog suda, kada će sve postati jasno i svako će primiti po svojim delima. Čovek će naslediti Carstvo Nebesko ili biti odvojen od Boga u večnu muku.
Kako razlikovati čuda od Boga i obmanu?
— Kako će ljudi razlikovati znake i čudesa zlog od onih koja čine sveti?
— Najpouzdaniji kriterijum je Crkva. Crkva Hristova je merilo istine. Kada neko pokazuje čudo, to ne znači odmah da je od Boga. I demoni mogu činiti čuda.
Novi Zavet kaže da će se đavo javiti kao anđeo svetlosti. Ono što nema pečat Crkve, prisustvo Hrista i dejstvo Duha Svetoga — sumnjivo je.
Antihrist i njegovi sledbenici biće protiv Crkve i protiv Hrista.
Zablude unutar Crkve
— Zar neće biti ljudi u Crkvi koji mogu da nas prevare?
— Biće. Ali oni neće biti istinski članovi Crkve. Crkva nije samo ljudi — već i učenje, Predanje, iskustvo i prisustvo Hrista.
Kroz istoriju su i klirici postajali jeretici: Arije, Nestorije, Evtihije. Samo rukopoloženje nije garancija istine.
Mnogi dolaze u „ovčijem ruhu“, a iznutra su vukovi.
Opasnosti lažnih duhovnika
Danas se pojavljuju i lažni duhovnici — ljudi koji se predstavljaju kao monasi ili sveštenici bez blagodati. Ne treba trčati za svakim ko se predstavlja kao „starac“ ili „monah sa Svete Gore“.
Istinski duhovnici su smireni, žive u poslušnosti Crkvi i ne traže slavu.
Uteha i nada u poslednja vremena
—Ko će nas voditi u poslednja vremena?
—Bog neće ostaviti Crkvu. Uvek će biti onih koji će ostati verni. Samo oni koji žele da budu obmanuti — biće obmanuti.
Oni koji iskreno vole Hrista i žele da Mu ostanu verni — neće biti prevareni. Bog neće dozvoliti da budemo iskušani više nego što možemo da podnesemo.
Ne bojte se — nećemo biti izgubljeni.
