U savremenom svetu, gde se etička pitanja sve više prepliću sa naučnim otkrićima i tehnološkim napretkom, bioetika postaje ključna disciplina u razumevanju i rešavanju moralnih dilema. Protonamestnik Dragan Popović koji se isključivo bavi bioetičkim pitanjima, predstavlja istinski autoritet u zanimljivim pitanjima savremenog sveta. Njegov rad na temama kao što su pretpostavljena saglasnost u kontekstu teologije ljudskih prava, moždana smrt u svetlu političkih i ideoloških pitanja, kao i etika utilitarizma Pitera Singera, ukazuje na potrebu za dubljim razumevanjem i dijalogom u oblasti bioetike.
Protonamesnik Dragan Popović, rođen u Aranđelovcu 1971. godine Nakon završene osnovne i srednje škole u rodnom gradu, otac Popović nastavio je svoje obrazovanje na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Rukopoložen za đakona 2006. godine, a zatim za prezvitera 2008. godine, Popović je svoje pastirski put započeo u Kragujevcu pod okriljem Episkopa šumadijskog g. Jovana (Mladenovića). Period između 2007. i 2009. godine proveo je u Atini na postdiplomskim studijama, nakon čega se vratio u Srbiju gde je služio na parohiji u Kragujevcu do 2013. godine. Od 2020. godine, nalazi se na doktorskim studijama na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Pored svog duhovnog rada, protonamesnik Popović je aktivan i u akademskom svetu. Njegov izdavački rad uključuje monografiju „Bioetika smrti. Utilitarizam i pravoslavlje“, objavljenu 2022. godine, koja se bavi kompleksnim pitanjima utilitarizma u kontekstu pravoslavne etike. Takođe, preveo je i priredio nekoliko značajnih dela, uključujući „Fajumski portreti i vizantijska ikona“ i „U ritmu: etos linije u vizantijskom ikonopisu“ Jorgosa Kordisa, kao i „Hrišćanska etika I“ Georgija I. Mandzaridisa. Njegov rad na prevodima i izdavačkim projektima značajno doprinosi razumevanju i promociji pravoslavne bioetike i etike u savremenom svetu.
Protonamesnik Popović je takođe urednik i prevodilac više multidisciplinarnih izdanja koja se bave temama eutanazije i transplantacije organa iz pravoslavne perspektive, što govori o njegovoj posvećenosti aktuelnim bioetičkim debatama. Njegov najnoviji rad, „Bioetika. Sinodski prevodi pravoslavnih crkava“, predstavlja značajan doprinos u oblasti bioetike, naglašavajući njegovu ulogu kao mosta između tradicionalne teologije i savremenih etičkih izazova.
Analiza i kritika savremenog društva, koje sve više teži autonomnom moralu i odbacivanju heteronomnog morala, otvara prostor za diskusiju o ulozi tradicionalnih vrednosti u modernom svetu. On ističe da je bioetika, koju neki smatraju iznuđenom oblašću koja sabira rezultate različitih naučnih disciplina, zapravo fundamentalna za razumevanje života i smrti, kao i vrednosti koje društvo pripisuje obema. Popovićevo delo nudi autentično pravoslavno utemeljenje na Svetim Ocima i savremenoj bogoslovskoj misiji, što je od izuzetnog značaja za sistematsko pristupanje bioetičkim pitanjima.
Kroz svoje radove, Popović takođe istražuje uticaj transhumanizma i utilitarizma na savremenu etiku, posebno u kontekstu rada Pitera Singera. Singerova pozicija protiv hrišćanstva i njegovo uverenje da će hrišćanski etos biti zamenjen etosom utilitarizma u određenim bioetičkim poljima, kao što je abortus, predstavlja izazov za tradicionalne vrednosti. Popovićeva knjiga, koja se bavi ovim i drugim složenim pitanjima, predstavlja značajan doprinos diskusiji i zaslužuje pažnju svih zainteresovanih za bioetiku i teologiju, ali i opšta društvena pitanja svih nas.
U svetlu ovih izazova, pozvani smo svi na dijalog i napredovanje u istini koja oslobađa od zabluda i laži. Važno je da se o pitanjima života i smrti, i vrednosti jednog i drugog, ne samo piše i raspravlja, već i da se o tim stvarima odlučuje na informisan način. Knjiga sveštenik Popovića nudi dubok uvid u ove teme i može poslužiti kao osnova za dalje istraživanje i razumevanje bioetičkih pitanja u pravoslavnoj tradiciji i predanju Svetih Otaca. Baveći se najpre problemom pretpostavljene saglasnosti u kontekstu “teologije ljudskih prava”, a zatim i pitanjem moždane smrti kao političko-ideološkog pitanja savremenog, postmodernističkog sveta, posmatranog iz bogoslovske perspektive i, na kraju, ispitivanjem etike utilitarizma.
Pogledajte našu emisiju sa sveštenikom Draganom Popovićem:
