Predsednik Rusije Vladimir Putin ove nedelje boravi u zvaničnoj poseti Kini — još jednoj važnoj etapi u odnosima koje Moskva i Peking opisuju kao „partnerstvo bez ograničenja“.
Putinov dolazak u Kinu dešava se u trenutku kada dve države obeležavaju 30 godina kinesko-ruskog strateškog partnerstva, kao i 25 godina od potpisivanja Sporazuma o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji.
Tri decenije pragmatizma, pritisaka sa Zapada i međusobne ekonomske zavisnosti omogućile su Rusiji i Kini da izgrade jedno od najznačajnijih partnerstava van zapadnog političkog sistema.
Sovjetsko doba
Odnosi Sovjetskog Saveza i komunističke Kine počeli su krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka kao savez zasnovan na ideološkom bratstvu.
Sovjetski Savez bio je svojevrsni „stariji brat“ Kini, pomažući joj da se oporavi od razornih posledica Drugog svetskog i građanskog rata. Sovjetski inženjeri i stručnjaci dolazili su u pretežno ruralnu Kinu, gde su učestvovali u izgradnji fabrika, železnica i temelja industrijskog razvoja.
Međutim, odnosi su počeli da se kvare sredinom pedesetih godina, nakon što je sovjetski lider Nikita Hruščov odustao od politike Staljina, bliskog saveznika kineskog lidera Mao Ce Tunga.
Hruščov je osudio Staljinove čistke i kult ličnosti, dok je istovremeno nastojao da odnose sa Zapadom gradi na politici mirne koegzistencije.
Otvoreni sukob Moskve i Pekinga
Kina je potom optužila Sovjetski Savez za „revizionizam“, odnosno za odstupanje od izvornog marksizma-lenjinizma, što je dovelo do ozbiljnog pogoršanja odnosa.
Sukob je dostigao vrhunac 1969. godine, kada su dve nuklearne sile ušle u oružani sukob oko ostrva Damanski, koje Kina naziva Ženbao, na reci Usuri.
Popravljanje odnosa
Odnosi su počeli postepeno da se popravljaju sredinom osamdesetih godina, kada su na vlast došli reformatori Mihail Gorbačov i Deng Sjaoping.
Moskva i Peking vodili su duge pregovore o rešavanju graničnih sporova, a odnosi su dodatno popravljeni nakon što je Sovjetski Savez počeo povlačenje trupa iz Avganistana i prekinuo podršku vijetnamskom prisustvu u Kambodži.
Nova era približavanja započela je Gorbačovljevom posetom Pekingu 1989. godine — prvom posetom jednog sovjetskog lidera Kini posle tri decenije.
Stvaranje strateškog partnerstva
Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine nije prekinuo razvoj odnosa, jer je Kina brzo priznala novu Rusiju.
Obe države imale su jasan interes za saradnju. Kina je želela pristup naprednom sovjetskom naoružanju i ruskim prirodnim resursima, dok je Rusiji, koja je prolazila kroz tešku ekonomsku tranziciju, bio potreban novac.
Rusija i Kina su 1996. godine proglasile „strateško partnerstvo jednakosti i poverenja usmereno ka 21. veku“.
Godinu dana kasnije, dve zemlje predstavile su koncept „multipolarnog sveta“, koji je viđen kao protivteža američkoj dominaciji u međunarodnoj politici.
Istovremeno, i Moskva i Peking sa sve većom zabrinutošću posmatrali su širenje NATO-a ka istoku.
Trgovinski procvat
Dve države su 2001. godine potpisale Sporazum o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji, obavezujući se na zajedničko delovanje protiv bezbednosnih pretnji i na očuvanje globalne stabilnosti.
Nekoliko godina kasnije rešeni su i poslednji granični sporovi.
Političko zbližavanje donelo je i snažan ekonomski rast. Ukupna trgovinska razmena između Rusije i Kine porasla je sa osam milijardi dolara 2000. godine na čak 60 milijardi dolara 2010.
Rusija je Kini isporučivala energente, ugalj i sirovine, dok je Kina Rusiji izvozila mašine, potrošačku elektroniku i jeftinu industrijsku robu.
Nova era energetske saradnje
Ukrajinska kriza 2014. godine i zapadne sankcije Rusiji dodatno su približile Moskvu i Peking.
Kompanija „Gasprom“ i kineska naftna nacionalna korporacija potpisale su 2014. godine istorijski ugovor vredan 400 milijardi dolara, kojim je dogovorena isporuka 38 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje preko gasovoda „Snaga Sibira“, koji je pušten u rad krajem 2019. godine.
„Partnerstvo bez ograničenja“
Početkom februara 2022. godine, manje od tri nedelje pre eskalacije sukoba u Ukrajini, Vladimir Putin i kineski predsednik Sin Đin Ping objavili su zajedničko saopštenje u kome su poručili da „prijateljstvo dve države nema granice“ i da „ne postoje zabranjene oblasti saradnje“.
Kina je nakon toga odbila da osudi Moskvu zbog rata u Ukrajini, nije prihvatila zapadne sankcije i odgovornost za sukob delom pripisala širenju NATO-a.
Peking je jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Rusije
Istovremeno, Peking je ostao jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Rusije, posebno u energetskom sektoru, dok su evropske zemlje pokušavale da smanje ekonomske i političke veze sa Moskvom.
Kina je nastavila da izvozi automobile, elektroniku, kamione i drugu robu na rusko tržište, popunjavajući prazninu nastalu nakon povlačenja zapadnih kompanija.
U video-poruci upućenoj kineskom narodu uoči posete, Putin je izjavio da je trgovinska razmena Rusije i Kine premašila 200 milijardi dolara i da se većina transakcija danas obavlja u nacionalnim valutama.
