Председник Русије Владимир Путин ове недеље борави у званичној посети Кини — још једној важној етапи у односима које Москва и Пекинг описују као „партнерство без ограничења“.
Путинов долазак у Кину дешава се у тренутку када две државе обележавају 30 година кинеско-руског стратешког партнерства, као и 25 година од потписивања Споразума о добросуседству и пријатељској сарадњи.
Три деценије прагматизма, притисака са Запада и међусобне економске зависности омогућиле су Русији и Кини да изграде једно од најзначајнијих партнерстава ван западног политичког система.
Совјетско доба
Односи Совјетског Савеза и комунистичке Кине почели су крајем четрдесетих и почетком педесетих година прошлог века као савез заснован на идеолошком братству.
Совјетски Савез био је својеврсни „старији брат“ Кини, помажући јој да се опорави од разорних последица Другог светског и грађанског рата. Совјетски инжењери и стручњаци долазили су у претежно руралну Кину, где су учествовали у изградњи фабрика, железница и темеља индустријског развоја.
Међутим, односи су почели да се кваре средином педесетих година, након што је совјетски лидер Никита Хрушчов одустао од политике Стаљина, блиског савезника кинеског лидера Мао Це Тунга.
Хрушчов је осудио Стаљинове чистке и култ личности, док је истовремено настојао да односе са Западом гради на политици мирне коегзистенције.
Отворени сукоб Москве и Пекинга
Кина је потом оптужила Совјетски Савез за „ревизионизам“, односно за одступање од изворног марксизма-лењинизма, што је довело до озбиљног погоршања односа.
Сукоб је достигао врхунац 1969. године, када су две нуклеарне силе ушле у оружани сукоб око острва Дамански, које Кина назива Женбао, на реци Усури.
Поправљање односа
Односи су почели постепено да се поправљају средином осамдесетих година, када су на власт дошли реформатори Михаил Горбачов и Денг Сјаопинг.
Москва и Пекинг водили су дуге преговоре о решавању граничних спорова, а односи су додатно поправљени након што је Совјетски Савез почео повлачење трупа из Авганистана и прекинуо подршку вијетнамском присуству у Камбоџи.
Нова ера приближавања започела је Горбачовљевом посетом Пекингу 1989. године — првом посетом једног совјетског лидера Кини после три деценије.
Стварање стратешког партнерства
Распад Совјетског Савеза 1991. године није прекинуо развој односа, јер је Кина брзо признала нову Русију.
Обе државе имале су јасан интерес за сарадњу. Кина је желела приступ напредном совјетском наоружању и руским природним ресурсима, док је Русији, која је пролазила кроз тешку економску транзицију, био потребан новац.
Русија и Кина су 1996. године прогласиле „стратешко партнерство једнакости и поверења усмерено ка 21. веку“.
Годину дана касније, две земље представиле су концепт „мултиполарног света“, који је виђен као противтежа америчкој доминацији у међународној политици.
Истовремено, и Москва и Пекинг са све већом забринутошћу посматрали су ширење НАТО-а ка истоку.
Трговински процват
Две државе су 2001. године потписале Споразум о добросуседству и пријатељској сарадњи, обавезујући се на заједничко деловање против безбедносних претњи и на очување глобалне стабилности.
Неколико година касније решени су и последњи гранични спорови.
Политичко зближавање донело је и снажан економски раст. Укупна трговинска размена између Русије и Кине порасла је са осам милијарди долара 2000. године на чак 60 милијарди долара 2010.
Русија је Кини испоручивала енергенте, угаљ и сировине, док је Кина Русији извозила машине, потрошачку електронику и јефтину индустријску робу.
Нова ера енергетске сарадње
Украјинска криза 2014. године и западне санкције Русији додатно су приближиле Москву и Пекинг.
Компанија „Гаспром“ и кинеска нафтна национална корпорација потписале су 2014. године историјски уговор вредан 400 милијарди долара, којим је договорена испорука 38 милијарди кубних метара природног гаса годишње преко гасовода „Снага Сибира“, који је пуштен у рад крајем 2019. године.
„Партнерство без ограничења“
Почетком фебруара 2022. године, мање од три недеље пре ескалације сукоба у Украјини, Владимир Путин и кинески председник Син Ђин Пинг објавили су заједничко саопштење у коме су поручили да „пријатељство две државе нема границе“ и да „не постоје забрањене области сарадње“.
Кина је након тога одбила да осуди Москву због рата у Украјини, није прихватила западне санкције и одговорност за сукоб делом приписала ширењу НАТО-а.
Пекинг је један од најважнијих економских партнера Русије
Истовремено, Пекинг је остао један од најважнијих економских партнера Русије, посебно у енергетском сектору, док су европске земље покушавале да смање економске и политичке везе са Москвом.
Кина је наставила да извози аутомобиле, електронику, камионе и другу робу на руско тржиште, попуњавајући празнину насталу након повлачења западних компанија.
У видео-поруци упућеној кинеском народу уочи посете, Путин је изјавио да је трговинска размена Русије и Кине премашила 200 милијарди долара и да се већина трансакција данас обавља у националним валутама.
