Najavljeno uvođenje mobilne mreže pete generacije u Srbiji, od koje bi svi imali koristi, otvara pitanja i dileme na koje nam je dao odgovor prof. dr Petar Kočović
Uvođenje mobilne mreže pete generacije u Srbiji, poznate kao 5G, po rečima ministra informisanja i telekomunikacije Mihaila Jovanovića, moglo bi da počne 2024. godine. Mnogi segmenti ove mreže, prema rečima prof. dr Petra Kočovića, stručnjaka za informacione tehnologije, imaće direktan uticaj na kvalitet života:
– Za razliku od četiri prethodne generacije mobilne mreže, ova je više namenjena industriji. Praktično, svaka nova generacija nastala je iz potrebe za povećanom brzinom prenosa podataka. Mreža 1G imala je brzinu prenosa od 2.4 kilobajta u sekundi, 2G – 64 kilobajta u sekundi, 3G – 2 megabajta u sekundi i 4G – 100 megabajta u sekundi. Generacija 5 ima brzinu od 100 + gigabajta u sekundi – navodi profesor za naš list.
Svaka uzastopna generacija bežičnih standarda – skraćeno „G” – uvela je vrtoglave napretke u kapacitetu za prenos podataka i smanjenju kašnjenja, o tome šta su nam, od 1980. godine kada je otpočela prva faza razvoja interneta, donele mobilne mreže prof. dr Kočević kaže:
– U prvoj fazi razvoja interneta povezivali smo se informacijama. Tehnologija 1G omogućavala je telefoniranje. U drugoj fazi pored telefoniranja počelo je i slanje SMS-a, povezani su ljudi društvenim mrežama, da bi u trećoj fazi došlo do povezivanja ljudi, mesta i objekata na dinamičan način. Mreža 3G omogućila je kvalitetan internet pristup, mobilni TV i video-pozive. Prve 3G mreže su se pojavile 1998. godine. Sa svakom novom generacijom mreže donose značajna povećanja u brzini prenosa podataka.
Ne postoji sektor privrede koji ne automatizuje svoje poslovanje i ne prilagođava se potrošačima ili digitalizaciju ne koristi kao alat za optimizaciju poslovnih procesa i očuvanje konkurentnosti. Četvrta industrijska revolucija donela nam je ubrzane tehnološke promene, pa su se i one industrije koje su dugo važile za konzervativne prilagodile.
Ovaj standard unapređuje sve aspekte prethodnih, kako kvalitet, pokrivenost i pouzdanost, tako i same brzine prenosa podataka. Mreža 4G može da snimi i reprodukuje u realnom vremenu video-materijale.
Sledeća 5G je dodala i mogućnost upotrebe interneta stvari (IoT Internet of Things – predstavlja mrežu fizičkih uređaja, objekata, vozila, zgrada, industrijskih mašina i drugih stvari s ugrađenom elektronikom, softverom, senzorima, kao i odgovarajućom internet konekcijom, koja omogućava tim objektima da se povežu i razmenjuju podatke s proizvođačem, operaterom i/ili drugim povezanim uređajima).
– E, sad, kome sve ovo treba? Kako je pomenuto, industrija će najviše da izvuče korist, jer se tamo koriste uređaji iz kategorije interneta stvari, a takvih u svetu ima oko 100 milijardi. Pristup tim uređajima je neophodan sa svakog mesta, a mobilni telefoni i tableti idealni su za takve aktivnosti. Sve više domaćinstava ima uređaje iz kategorije interneta stvari. Tim uređajima se ne pristupa direktno, već korisnik mobilnog telefona pristupa sajtu proizvođača oprema iz kategorije interneta stvari, a preko sajta kućni ruter povezuje uređaje u kući i server proizvođača. Mi, kao korisnici opreme, u kući komande izdajemo serveru.
Definitivno, nije svima potreban 5G telefon. Treba napomenuti da svaki telefon koji bude imao 5G ima instaliran i 4G i 3G. To znači da se ove instalacije neće demontirati, kako bi se forsirala 5G mreža – objašnjava naš sagovornik.
Razlika između 4G i 5G mreže
Ministar Mihailo Jovanović je u intervjuu za RTS istakao da je 5G mreža bezbedna i da koristi isti frekventni opseg kao i 4G mreža, ako je tako, u čemu je razlika između ove dve mreže, pitamo stručnjaka za informacione tehnologije.
– Mreža 5G koristi mikrotalasni opseg elektromagnetnog spektra, a generacije od 1 do 4 radio-spektar. Mnogi koji propagiraju 5G tehnologiju ova dva spektra nazivaju radio-spektrom, ali to nije korektno.
Mreža 5G ima jako malu latencu, što znači jako malu pauzu između zahteva za početkom prenosa podataka do samog početka. Pet puta je brža od 4G tehnologije kada je reč o prenosu podataka. Treba napomenuti da u mnogim aplikacijama ova brzina nije neophodna. Mreža baznih stanica je mnogo gušća nego kod 4G i 3G mreža.
Tačno je da oba spektruma pripadaju nejonizujućem delu spektra, za razliku od gama i iks dela koji pripadaju jonizujućem delu spektra. Jonizujući deo može da izazove teže posledice po zdravlje. Poznat je slučaj našeg naučnika Mihajla Pupina da je dobio hemoragičnu pneumoniju kada je radio eksperimente s iks-zracima i da je jedva ostao živ. Njegova supruga je preminula.
Takođe treba napomenuti da sve zemlje Zaliva koriste opseg od 3.4 do 3.8 gigaherca. Telefoni podržavaju oba ova opsega. Kod većeg opsega gušća je mreža baznih stanica.
Nadmetanje SAD i Kine
Očekuje se da će peta generacija mobilne mreže promeniti način na koji ljudi žive i rade. Pored toga što je znatno brža od 4G i može da izdrži više povezanih uređaja, njena unapređenja omogućiće novu vrstu tehnoloških uređaja. Južna Koreja je bila prva zemlja na svetu koja je zvanično pokrenula komercijalnu superbrzu bežičnu tehnologiju 3. aprila 2019. godine.
– Prvi telefon iz kategorije 5G izbacila je na jednom sajmu kompanija „LG” sa sedištem u Seulu u Južnoj Koreji. Njihova tehnologija bazirana je na opsegu 24–29 gigaherca. A kada je kineska kompanija „Huavej” izbacila tehnologiju 3.6–3.8 gigaherca, što podrazumeva ređi raspored baznih stanica, nastavio se ekonomski rat između SAD i Kine. „Huavej” je pokazao da može s manjom brzinom i ređim rasporedom baznih stanica da postigne približno istu brzinu podataka – navodi profesor dr Kočović.
Kako je ovo moguće?
– Jednostavno, oni su postavili mini data centre uz svaku stanicu, a bazne stanice su povezali optičkim kablovima. Kada zamislimo milionske kineske gradove s neboderima koji imaju optiku, lako možemo da dočaramo kako je ovo u praksi izgledalo. Naravno, u ruralnim sredinama brzina prenosa je bila sporija, jer nije isplativo graditi optiku za potrebe mobilnih telefona pete generacije.
Dva minuta razgovora mobilnim telefonom
Za vreme pandemije proširila se po svetu informacija da 5G šteti vakcinisanima, da postajemo kontrolisano društvo i slično.
U međuvremenu su mnogi proizvođači mobilnih telefona i prenosne tehnologije spustili frekvence rada svojih telefona i napravili bazne stanice po modelu „Huavej”, pa je danas ta tehnologija mnogima jasnija.
Nova tehnologija, iako još nije ni započela s primenom u Srbiji, izazvala je burne reakcije u javnosti. Brojni su navodi, pre svega na društvenim mrežama, o njenoj štetnosti po čoveka i životnu sredinu. Preduzimljivi „biznismeni” su nastalu situaciju iskoristili da preko internet prodaje ponude „kremu protiv 5G”. Istini za volju priča o velikoj štetnosti 5G mreža polako „kopni”, ali se u javnosti postavlja pitanje kako će naš organizam reagovati?
– Teško je reći, jer su za upotrebe mobilnih telefona potrebni periodi svakodnevnog korišćenja od 10 do 20 godina. Preporuka je da ne telefoniramo više od 2 do 3 minuta po razgovoru. Treba da napomenemo da naš telefon koristi milivatne snage kada ne telefoniramo, ali kada se veza uspostavi, onda se snaga višestruko poveća. Ako duže telefoniramo i telefon držimo pored naše kože, ona se takođe greje – napominje profesor i savetuje, iako je gotovo zanemarljiv broj onih kojima je otkriveno da su mobilne tehnologije izazvale neke tegobe, iz predostrožnosti – smanjite telefoniranje preko mobilnih telefona.
Ko snosi troškove
Odgovor na pitanje koliko će građane koštati nova mreža dao je ministar Jovanović ukazujući da građani neće imati nikakve dodatne troškove: – Napredak nauke i tehnologije i mreža ide u tom smeru da će to biti trka mobilnih operatora. Oni će finansirati izgradnju mreža. A građani će moći da nastave da koriste i 4G – kaže.
Pravilnikom će se definisati postepena implementacija. Prema nekim procenama potrebno je oko 6.000 baznih stanica za potpunu pokrivenost.
Govoreći o potrebi za brzim uvođenjem 5G mreže, prof. dr Petar Kočović navodi da će ova mreža otvoriti potražnju za novim poslovima i da će zarade firmi koje koriste ovu mrežu biti mnogo veće nego kada je reč o 4G.
– Na svetskom nivou već je kreirano 22.5 miliona novih poslova, a do polovine 2023. godine prometi su samo od upotrebe ove tehnologije iznosili 13.1 trilion američkih dolara. Mobilnost, aplikacije koje imaju kritičnu misiju i masivni internet stvari su samo neke od njih – odgovara profesor i napominje da građani ne moraju da kupuju nove aparate, ako su zadovoljni starim. Kome ne treba 5G neka ne koristi.
Kome treba 5G?
Brzina je jedna od najvećih prednosti 5G mreže. Da bi se ilustrovala superbrza bežična tehnologija, navodi se primer brzog preuzimanja filma, umesto u trajanju od dva sata, za manje od 10 sekundi.
Primena je, međutim, mnogo šira od preuzimanja i deljenja zabavnih sadržaja. Autonomna vozila (automobili bez vozača), praćenje zdravstvenog stanja ljudi, povećanje efikasnosti u poljoprivrednoj proizvodnji – to su sve servisi koje će omogućiti 5G sistemi.
Jedan od brojnih primera za primenu superbrze bežične tehnologije je, kako je najavljeno, automatsko merenje potrošnje struje, vode, toplotne energije. Ako uzmemo u obzir da stambenih i poslovnih prostora u jednom gradu srednje veličine ima na stotine hiljada, dolazimo do procene o više miliona malih uređaja, koji povremeno ili stalno šalju manje ili više podataka na internet. To sadašnja mreža 4G ne može da podrži. Tako da je jasno, po rečima stručnjaka, da će 5G sistem 80 odsto saobraćaja dodeljivati mašinskim komunikacijama, a ono što generišemo kao korisnici kroz pozive, poruke i surfovanje internetom neće prelaziti 20 odsto ukupnog mrežnog saobraćaja.
Bazne stanice već podržavaju 5G
Generalni direktor „Telekoma Srbija” Vladimir Lučić najavio je da će 5G mreža sledeće godine biti dostupna korisnicima u Srbiji jer se kompanija pripremila za to i istakao da implementirane bazne stanice već podržavaju tu mrežu.
– Srbija je domaćin izložbe „Ekspo 2027” i tamo će biti vozila s automatskim upravljanjem, a to je velika prednost 5G mreže, jer je tu kašnjenje signala veoma malo i moguća je automatska vožnja – rekao je Lučić, a prenosi Tanjug.
