Најављено увођење мобилне мреже пете генерације у Србији, од које би сви имали користи, отвара питања и дилеме на које нам је дао одговор проф. др Петар Кочовић
Увођење мобилне мреже пете генерације у Србији, познате као 5Г, по речима министра информисања и телекомуникације Михаила Јовановића, могло би да почне 2024. године. Многи сегменти ове мреже, према речима проф. др Петра Кочовића, стручњака за информационе технологије, имаће директан утицај на квалитет живота:
– За разлику од четири претходне генерације мобилне мреже, ова је више намењена индустрији. Практично, свака нова генерација настала је из потребе за повећаном брзином преноса података. Мрежа 1Г имала је брзину преноса од 2.4 килобајта у секунди, 2Г – 64 килобајта у секунди, 3Г – 2 мегабајта у секунди и 4Г – 100 мегабајта у секунди. Генерација 5 има брзину од 100 + гигабајта у секунди – наводи професор за наш лист.
Свака узастопна генерација бежичних стандарда – скраћено „Г” – увела је вртоглаве напретке у капацитету за пренос података и смањењу кашњења, о томе шта су нам, од 1980. године када је отпочела прва фаза развоја интернета, донеле мобилне мреже проф. др Кочевић каже:
– У првој фази развоја интернета повезивали смо се информацијама. Технологија 1Г омогућавала је телефонирање. У другој фази поред телефонирања почело је и слање СМС-а, повезани су људи друштвеним мрежама, да би у трећој фази дошло до повезивања људи, места и објеката на динамичан начин. Мрежа 3Г омогућила је квалитетан интернет приступ, мобилни ТВ и видео-позиве. Прве 3Г мреже су се појавиле 1998. године. Са сваком новом генерацијом мреже доносе значајна повећања у брзини преноса података.
Не постоји сектор привреде који не аутоматизује своје пословање и не прилагођава се потрошачима или дигитализацију не користи као алат за оптимизацију пословних процеса и очување конкурентности. Четврта индустријска револуција донела нам је убрзане технолошке промене, па су се и оне индустрије које су дуго важиле за конзервативне прилагодиле.
Овај стандард унапређује све аспекте претходних, како квалитет, покривеност и поузданост, тако и саме брзине преноса података. Мрежа 4Г може да сними и репродукује у реалном времену видео-материјале.
Следећа 5Г је додала и могућност употребе интернета ствари (IoT Internet of Things – представља мрежу физичких уређаја, објеката, возила, зграда, индустријских машина и других ствари с уграђеном електроником, софтвером, сензорима, као и одговарајућом интернет конекцијом, која омогућава тим објектима да се повежу и размењују податке с произвођачем, оператером и/или другим повезаним уређајима).
– Е, сад, коме све ово треба? Како је поменуто, индустрија ће највише да извуче корист, јер се тамо користе уређаји из категорије интернета ствари, а таквих у свету има око 100 милијарди. Приступ тим уређајима је неопходан са сваког места, а мобилни телефони и таблети идеални су за такве активности. Све више домаћинстава има уређаје из категорије интернета ствари. Тим уређајима се не приступа директно, већ корисник мобилног телефона приступа сајту произвођача опрема из категорије интернета ствари, а преко сајта кућни рутер повезује уређаје у кући и сервер произвођача. Ми, као корисници опреме, у кући команде издајемо серверу.
Дефинитивно, није свима потребан 5Г телефон. Треба напоменути да сваки телефон који буде имао 5Г има инсталиран и 4Г и 3Г. То значи да се ове инсталације неће демонтирати, како би се форсирала 5Г мрежа – објашњава наш саговорник.
Разлика између 4Г и 5Г мреже
Министар Михаило Јовановић је у интервјуу за РТС истакао да је 5Г мрежа безбедна и да користи исти фреквентни опсег као и 4Г мрежа, ако је тако, у чему је разлика између ове две мреже, питамо стручњака за информационе технологије.
– Мрежа 5Г користи микроталасни опсег електромагнетног спектра, а генерације од 1 до 4 радио-спектар. Многи који пропагирају 5Г технологију ова два спектра називају радио-спектром, али то није коректно.
Мрежа 5Г има јако малу латенцу, што значи јако малу паузу између захтева за почетком преноса података до самог почетка. Пет пута је бржа од 4Г технологије када је реч о преносу података. Треба напоменути да у многим апликацијама ова брзина није неопходна. Мрежа базних станица је много гушћа него код 4Г и 3Г мрежа.
Тачно је да оба спектрума припадају нејонизујућем делу спектра, за разлику од гама и икс дела који припадају јонизујућем делу спектра. Јонизујући део може да изазове теже последице по здравље. Познат је случај нашег научника Михајла Пупина да је добио хеморагичну пнеумонију када је радио експерименте с икс-зрацима и да је једва остао жив. Његова супруга је преминула.
Такође треба напоменути да све земље Залива користе опсег од 3.4 до 3.8 гигахерца. Телефони подржавају оба ова опсега. Код већег опсега гушћа је мрежа базних станица.
Надметање САД и Кине
Очекује се да ће пета генерација мобилне мреже променити начин на који људи живе и раде. Поред тога што је знатно бржа од 4Г и може да издржи више повезаних уређаја, њена унапређења омогућиће нову врсту технолошких уређаја. Јужна Кореја је била прва земља на свету која је званично покренула комерцијалну супербрзу бежичну технологију 3. априла 2019. године.
– Први телефон из категорије 5Г избацила је на једном сајму компанија „ЛГ” са седиштем у Сеулу у Јужној Кореји. Њихова технологија базирана је на опсегу 24–29 гигахерца. А када је кинеска компанија „Хуавеј” избацила технологију 3.6–3.8 гигахерца, што подразумева ређи распоред базних станица, наставио се економски рат између САД и Кине. „Хуавеј” је показао да може с мањом брзином и ређим распоредом базних станица да постигне приближно исту брзину података – наводи професор др Кочовић.
Како је ово могуће?
– Једноставно, они су поставили мини дата центре уз сваку станицу, а базне станице су повезали оптичким кабловима. Када замислимо милионске кинеске градове с небодерима који имају оптику, лако можемо да дочарамо како је ово у пракси изгледало. Наравно, у руралним срединама брзина преноса је била спорија, јер није исплативо градити оптику за потребе мобилних телефона пете генерације.
Два минута разговора мобилним телефоном
За време пандемије проширила се по свету информација да 5Г штети вакцинисанима, да постајемо контролисано друштво и слично.
У међувремену су многи произвођачи мобилних телефона и преносне технологије спустили фреквенце рада својих телефона и направили базне станице по моделу „Хуавеј”, па је данас та технологија многима јаснија.
Нова технологија, иако још није ни започела с применом у Србији, изазвала је бурне реакције у јавности. Бројни су наводи, пре свега на друштвеним мрежама, о њеној штетности по човека и животну средину. Предузимљиви „бизнисмени” су насталу ситуацију искористили да преко интернет продаје понуде „крему против 5Г”. Истини за вољу прича о великој штетности 5Г мрежа полако „копни”, али се у јавности поставља питањe како ће наш организам реаговати?
– Тешко је рећи, јер су за употребе мобилних телефона потребни периоди свакодневног коришћења од 10 до 20 година. Препорука је да не телефонирамо више од 2 до 3 минута по разговору. Треба да напоменемо да наш телефон користи миливатне снаге када не телефонирамо, али када се веза успостави, онда се снага вишеструко повећа. Ако дуже телефонирамо и телефон држимо поред наше коже, она се такође греје – напомиње професор и саветује, иако је готово занемарљив број оних којима је откривено да су мобилне технологије изазвале неке тегобе, из предострожности – смањите телефонирање преко мобилних телефона.
Ко сноси трошкове
Одговор на питање колико ће грађане коштати нова мрежа дао је министар Јовановић указујући да грађани неће имати никакве додатне трошкове: – Напредак науке и технологије и мрежа иде у том смеру да ће то бити трка мобилних оператора. Они ће финансирати изградњу мрежа. А грађани ће моћи да наставе да користе и 4Г – каже.
Правилником ће се дефинисати постепена имплементација. Према неким проценама потребно је око 6.000 базних станица за потпуну покривеност.
Говорећи о потреби за брзим увођењем 5Г мреже, проф. др Петар Кочовић наводи да ће ова мрежа отворити потражњу за новим пословима и да ће зараде фирми које користе ову мрежу бити много веће него када је реч о 4Г.
– На светском нивоу већ је креирано 22.5 милиона нових послова, а до половине 2023. године промети су само од употребе ове технологије износили 13.1 трилион америчких долара. Мобилност, апликације које имају критичну мисију и масивни интернет ствари су само неке од њих – одговара професор и напомиње да грађани не морају да купују нове апарате, ако су задовољни старим. Коме не треба 5Г нека не користи.
Коме треба 5Г?
Брзина је једна од највећих предности 5Г мреже. Да би се илустровала супербрза бежична технологија, наводи се пример брзог преузимања филма, уместо у трајању од два сата, за мање од 10 секунди.
Примена је, међутим, много шира од преузимања и дељења забавних садржаја. Аутономна возила (аутомобили без возача), праћење здравственог стања људи, повећање ефикасности у пољопривредној производњи – то су све сервиси које ће омогућити 5Г системи.
Један од бројних примера за примену супербрзе бежичне технологије је, како је најављено, аутоматско мерење потрошње струје, воде, топлотне енергије. Ако узмемо у обзир да стамбених и пословних простора у једном граду средње величине има на стотине хиљада, долазимо до процене о више милиона малих уређаја, који повремено или стално шаљу мање или више података на интернет. То садашња мрежа 4Г не може да подржи. Тако да је јасно, по речима стручњака, да ће 5Г систем 80 одсто саобраћаја додељивати машинским комуникацијама, а оно што генеришемо као корисници кроз позиве, поруке и сурфовање интернетом неће прелазити 20 одсто укупног мрежног саобраћаја.
Базне станице већ подржавају 5Г
Генерални директор „Телекома Србија” Владимир Лучић најавио је да ће 5Г мрежа следеће године бити доступна корисницима у Србији јер се компанија припремила за то и истакао да имплементиране базне станице већ подржавају ту мрежу.
– Србија је домаћин изложбе „Експо 2027” и тамо ће бити возила с аутоматским управљањем, а то је велика предност 5Г мреже, јер је ту кашњење сигнала веома мало и могућа је аутоматска вожња – рекао је Лучић, а преноси Танјуг.
