Profesor Džefri Hinton, jedan od idejnih tvoraca veštačke inteligencije, rekao je za BBC da je „veoma zabrinut da će veštačka inteligencija preuzeti mnoge svakodnevne poslove“, da bi to moglo da poveća nejednakost i da su potrebne reforme kako bi se to sprečilo.
Posledice po nejednakost
„Konsultovali su me ljudi u britanskoj vladi i savetovao sam im da je univerzalni osnovni prihod dobra ideja“, rekao je.
Istakao je da iako smatra da će veštačka inteligencija povećati produktivnost i bogatstvo, novac će ići bogatima, „a ne ljudima čiji poslovi budu izgubljeni i to će biti veoma loše za društvo“.
Pionir neuronskih mreža
Profesor Hinton je pionir neuronskih mreža, koje čine teorijsku osnovu veštačke inteligencije. Do prošle godine radio je u Google-u, ali napustio je tehnološkog giganta kako bi mogao slobodnije da govori o opasnostima od neregulisane veštačke inteligencije.
Profesor Hinton ponovio je svoju zabrinutost o pretnjama AI-ja za celokupno čovečanstvo. „Pokazuje se da vlade nisu bile voljne da obuzdaju vojnu upotrebu veštačke inteligencije, a tehnološke kompanije ne ulažu dovoljno truda u bezbednost“, tvrdi.
Hinton je rekao da za pet do 20 godina postoji verovatnoća da ćemo morati da se suočimo s problemom AI-ja koji bi mogao pokuša da preuzme vlast. „To bi dovelo do pretnje na nivou izumiranja za ljude jer bismo mogli da kreiramo oblik inteligencije koji je bolji od biološke inteligencije, a to je za nas veoma zabrinjavajuće“, kaže.
Zabrana vojne upotrebe veštačke inteligencije
Veštačka inteligencija bi moglada se autonomno razvije tako da ima za cilj preuzimanje kontrole, a to pokazuju i dosad benigni alati za, na primer, prevođenje teksta.
„Ono što me najviše brine kod AI-ja jeste da oni mogu samostalno da donose odluke o ubijanju ljudi“, kaže Džefri.
Profesor Hinton predlaže stoga nešto poput Ženevske konvencije, međunarodnog ugovora za regulisanje vojne upotrebe veštačke inteligencije. „Ali mislim da se to neće dogoditi dok se ne dogode veoma gadne stvari“, dodao je.
