Na svečanoj ceremoniji, u petak, 11. juna, u sedištu Uneska u Parizu, profesorki Gordani Vunjak-Novaković uručena je prestižna internacionalna nagrada „L’Oréal–UNESCO Za žene u nauci“ za 2026. godinu.
Srpsko-američka naučnica, pionir regenerativne medicine i profesorka Univerziteta Kolumbija, nagrađena je kao laureatkinja za Severnu Ameriku za svoj izuzetan doprinos razvoju bioinženjerstva ljudskih tkiva i unapređenju ljudskog zdravlja.
Istraživanja koja menjaju budućnost medicine
Profesorka Vunjak-Novaković priznanje je dobila za pionirski rad u oblasti inženjerstva ljudskih tkiva, uključujući razvoj tehnologija za uzgajanje koštanih graftova prilagođenih svakom pacijentu, kao i bioinženjerstvo ljudskih pluća za transplantacije koje spasavaju živote. Njena istraživanja pomeraju granice regenerativne medicine i otvaraju nove mogućnosti za razvoj personalizovanih terapija.
.@UNESCO hosted the 2026 L’Oréal–UNESCO #ForWomenInScience International Awards Ceremony at its Paris Headquarters, marking 28 years of advancing women in science.
These year’s five laureates are transforming how we understand and respond to global health and environmental… pic.twitter.com/c3jAzttoeX
— UNESCO 🏛️ #Education #Sciences #Culture 🇺🇳 (@UNESCO) June 11, 2026
Posebno značajan doprinos predstavlja razvoj sistema poznatih kao „organi na čipu“, koji verno reprodukuju složenost ljudskih bolesti, uključujući kardiomiopatije i metastatske oblike karcinoma. Ove tehnologije omogućavaju naučnicima da proučavaju bolesti i testiraju terapije na način koji je bliži stvarnim uslovima u ljudskom organizmu, prenosi Serbian Times.
Vizija personalizovane regeneracije ljudskih organa
U Laboratoriji za matične ćelije i inženjerstvo tkiva na Univerzitetu Kolumbija, profesorka Vunjak-Novaković sa svojim timom razvija tehnologije za uzgajanje ljudskih tkiva u laboratorijskim uslovima radi regeneracije tela – od zarastanja preloma kostiju do oporavka oštećenih pluća, jetre i srca. Njena dugoročna vizija jeste stvaranje univerzalnih matičnih ćelija koje bi omogućile regeneraciju vitalnih organa bez potrebe za imunosupresivnim terapijama nakon transplantacije.
„Naš rad često opisujem kao radionicu za telo, za tretiranje povređenih ili obolelih organa, čime pomažemo ljudima da žive duže i zdravije“, rekla je profesorka Vunjak-Novaković.
„Naša vizija je da uzgajamo biološke zamene za ljudska tkiva tako što ćemo ćelijama dati ‘uputstva’ kako da formiraju funkcionalna tkiva prilagođena svakom pacijentu. U krajnjem ishodu, ovaj rad će omogućiti delotvorne personalizovane terapije“, dodala je.
Ovogodišnje laureatkinje izabrane su među rekordne 504 nominacije iz 89 zemalja sveta. Nagrade su uručene naučnicama koje svojim istraživanjima daju ključan doprinos rešavanju globalnih zdravstvenih i ekoloških izazova – od regenerativne medicine i genomike do poljoprivrednih inovacija i istraživanja uticaja ishrane na mentalno zdravlje.
Uz profesorku Vunjak, nagrade su dobile profesorka Lizl Cilke za srčane i kardiovaskularne sisteme (laureatkinja za Afriku i arapske države), profesorka Felise Džaka za oblast psihijatrije (laureatkinja za Aziju i Pacifik), profesorka Sara A. Tajhman u oblasti biologije ćelije (laureatkinja za Evropu) i laureatkinja za Latinsku Ameriku i Karibe – profesorka Rakel Lija Čan u oblasti poljoprivredne biotehnologije.
