На свечаној церемонији, у петак, 11. јуна, у седишту Унеска у Паризу, професорки Гордани Вуњак-Новаковић уручена је престижна интернационална награда „L’Oréal–UNESCO За жене у науци“ за 2026. годину.
Српско-америчка научница, пионир регенеративне медицине и професорка Универзитета Колумбија, награђена је као лауреаткиња за Северну Америку за свој изузетан допринос развоју биоинжењерства људских ткива и унапређењу људског здравља.
Истраживања која мењају будућност медицине
Професорка Вуњак-Новаковић признање је добила за пионирски рад у области инжењерства људских ткива, укључујући развој технологија за узгајање коштаних графтова прилагођених сваком пацијенту, као и биоинжењерство људских плућа за трансплантације које спасавају животе. Њена истраживања померају границе регенеративне медицине и отварају нове могућности за развој персонализованих терапија.
.@UNESCO hosted the 2026 L’Oréal–UNESCO #ForWomenInScience International Awards Ceremony at its Paris Headquarters, marking 28 years of advancing women in science.
These year’s five laureates are transforming how we understand and respond to global health and environmental… pic.twitter.com/c3jAzttoeX
— UNESCO 🏛️ #Education #Sciences #Culture 🇺🇳 (@UNESCO) June 11, 2026
Посебно значајан допринос представља развој система познатих као „органи на чипу“, који верно репродукују сложеност људских болести, укључујући кардиомиопатије и метастатске облике карцинома. Ове технологије омогућавају научницима да проучавају болести и тестирају терапије на начин који је ближи стварним условима у људском организму, преноси Serbian Times.
Визија персонализоване регенерације људских органа
У Лабораторији за матичне ћелије и инжењерство ткива на Универзитету Колумбија, професорка Вуњак-Новаковић са својим тимом развија технологије за узгајање људских ткива у лабораторијским условима ради регенерације тела – од зарастања прелома костију до опоравка оштећених плућа, јетре и срца. Њена дугорочна визија јесте стварање универзалних матичних ћелија које би омогућиле регенерацију виталних органа без потребе за имуносупресивним терапијама након трансплантације.
„Наш рад често описујем као радионицу за тело, за третирање повређених или оболелих органа, чиме помажемо људима да живе дуже и здравије“, рекла је професорка Вуњак-Новаковић.
„Наша визија је да узгајамо биолошке замене за људска ткива тако што ћемо ћелијама дати ‘упутства’ како да формирају функционална ткива прилагођена сваком пацијенту. У крајњем исходу, овај рад ће омогућити делотворне персонализоване терапије“, додала је.
Овогодишње лауреаткиње изабране су међу рекордне 504 номинације из 89 земаља света. Награде су уручене научницама које својим истраживањима дају кључан допринос решавању глобалних здравствених и еколошких изазова – од регенеративне медицине и геномике до пољопривредних иновација и истраживања утицаја исхране на ментално здравље.
Уз професорку Вуњак, награде су добиле професорка Лизл Цилке за срчане и кардиоваскуларне системе (лауреаткиња за Африку и арапске државе), професорка Фелисе Џака за област психијатрије (лауреаткиња за Азију и Пацифик), професорка Сара А. Тајхман у области биологије ћелије (лауреаткиња за Европу) и лауреаткиња за Латинску Америку и Карибе – професорка Ракел Лија Чан у области пољопривредне биотехнологије.
