Хемија људског зноја може да открије много више о нашем телу него што се раније мислило. Нове технологије сада могу да интерпретирају суптилне молекуларне обрасце који би могли да промене начин на који пратимо здравље и откривамо ране знаке болести. Истраживачи откривају како би зној могао постати моћан алат за праћење здравља у реалном времену.
Зној у себи садржи читаву палету изненађујућих биолошких сигнала, а нова студија сугерише да би нам вештачка интелигенција у комбинацији са напредном сензорском технологијом ускоро могла омогућити да користимо те сигнале на моћне нове начине за праћење здравља и благостања. Истраживање наводи да би иуз помоћ зноја и вештачке интелигенције могло да се прати и потенцијално откривање раних знакова стања као што су дијабетес, рак, Паркинсонова и Алцхајмерова болест.
„Сакупљање зноја је безболно, једноставно и неинвазивно”, рекла је коауторка др Дајен Бордин, аналитичка хемичарка на Технолошком универзитету у Сиднеју, додајући да је то добра алтернатива крви или урину, посебно за континуирано праћење у реалном времену.
Према њеним речима, на тржишту већ постоје уређаји за праћење састава зноја, као што су одређени фластери, а брзи напредак у областима као што су микрофлуидика, флексибилна електроника и бежична технологија подржао је развој нове класе носивих сензора. Ови лагани фластери који се лепе за кожу могу континуирано сакупљати зној, стварајући могућности за свеобухватније и континуираније увиде у здравље.
Дијагностика омогућена вештачком интелигенцијом
Када се упаре са вештачком интелигенцијом, ови сензори имају потенцијал да идентификују одређене метаболите и разумеју сложене биохемијске сигнале што може да пружи приступ прилагођеним здравственим информацијама и раним индикаторима различитих медицинских стања.
За спортисте, технологија може омогућити праћење смањења електролита у реалном времену током тренинга и на крају би могла да послужи као начин да се потврди да не узимају дроге пре такмичења. Људи са дијабетесом такође могу имати користи, јер би будуће верзије ових фластера могле да прате ниво глукозе кроз зној, уместо да захтевају традиционално тестирање крви.
„Зној је недовољно коришћена дијагностичка течност”, рекла је коауторка др Џенис Меколи са Природно-математичког факултета Универзитета Тексаса.
Како наводи, могућност истовременог мерења више биомаркера и бежичног преноса тих података пружа огроман потенцијал за превентивну здравствену заштиту.
„Година 2023. обележена је еволутивним кораком у вештачкој интелигенцији, отварајући врата за побољшану анализу образаца и алгоритме класификације како би се побољшала дијагностичка прецизност и терапијска тачност”, рекла је.
Напредак у вештачкој интелигенцији и дизајну сензора
Вештачка интелигенција сада може да обрађује огромне количине података како би повезала суптилне молекуларне сигнале у зноју са специфичним физиолошким стањима. Следећи корак, предлажу аутори, је интеграција овога са компактним уређајима мале снаге са безбедним преносом података. Истраживачи УТС-а тренутно раде на разумевању основних физиолошких аспеката зноја. Такође развијају микрофлуидне уређаје који су довољно осетљиви да детектују трагове биомаркера као што су глукоза и кортизол.
Док је велики део истраживања још увек у фази прототипа, комерцијално интересовање расте.
„Нисмо далеко од будућности у којој вам ваш носиви уређај може рећи када имате висок ниво хормона стреса и, пратећи ово током времена, да ли сте у ризику од хроничних здравствених стања”, рекла је др Бордин за Scitechdaily.
