Hemija ljudskog znoja može da otkrije mnogo više o našem telu nego što se ranije mislilo. Nove tehnologije sada mogu da interpretiraju suptilne molekularne obrasce koji bi mogli da promene način na koji pratimo zdravlje i otkrivamo rane znake bolesti. Istraživači otkrivaju kako bi znoj mogao postati moćan alat za praćenje zdravlja u realnom vremenu.
Znoj u sebi sadrži čitavu paletu iznenađujućih bioloških signala, a nova studija sugeriše da bi nam veštačka inteligencija u kombinaciji sa naprednom senzorskom tehnologijom uskoro mogla omogućiti da koristimo te signale na moćne nove načine za praćenje zdravlja i blagostanja. Istraživanje navodi da bi iuz pomoć znoja i veštačke inteligencije moglo da se prati i potencijalno otkrivanje ranih znakova stanja kao što su dijabetes, rak, Parkinsonova i Alchajmerova bolest.
„Sakupljanje znoja je bezbolno, jednostavno i neinvazivno”, rekla je koautorka dr Dajen Bordin, analitička hemičarka na Tehnološkom univerzitetu u Sidneju, dodajući da je to dobra alternativa krvi ili urinu, posebno za kontinuirano praćenje u realnom vremenu.
Prema njenim rečima, na tržištu već postoje uređaji za praćenje sastava znoja, kao što su određeni flasteri, a brzi napredak u oblastima kao što su mikrofluidika, fleksibilna elektronika i bežična tehnologija podržao je razvoj nove klase nosivih senzora. Ovi lagani flasteri koji se lepe za kožu mogu kontinuirano sakupljati znoj, stvarajući mogućnosti za sveobuhvatnije i kontinuiranije uvide u zdravlje.
Dijagnostika omogućena veštačkom inteligencijom
Kada se upare sa veštačkom inteligencijom, ovi senzori imaju potencijal da identifikuju određene metabolite i razumeju složene biohemijske signale što može da pruži pristup prilagođenim zdravstvenim informacijama i ranim indikatorima različitih medicinskih stanja.
Za sportiste, tehnologija može omogućiti praćenje smanjenja elektrolita u realnom vremenu tokom treninga i na kraju bi mogla da posluži kao način da se potvrdi da ne uzimaju droge pre takmičenja. Ljudi sa dijabetesom takođe mogu imati koristi, jer bi buduće verzije ovih flastera mogle da prate nivo glukoze kroz znoj, umesto da zahtevaju tradicionalno testiranje krvi.
„Znoj je nedovoljno korišćena dijagnostička tečnost”, rekla je koautorka dr Dženis Mekoli sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Teksasa.
Kako navodi, mogućnost istovremenog merenja više biomarkera i bežičnog prenosa tih podataka pruža ogroman potencijal za preventivnu zdravstvenu zaštitu.
„Godina 2023. obeležena je evolutivnim korakom u veštačkoj inteligenciji, otvarajući vrata za poboljšanu analizu obrazaca i algoritme klasifikacije kako bi se poboljšala dijagnostička preciznost i terapijska tačnost”, rekla je.
Napredak u veštačkoj inteligenciji i dizajnu senzora
Veštačka inteligencija sada može da obrađuje ogromne količine podataka kako bi povezala suptilne molekularne signale u znoju sa specifičnim fiziološkim stanjima. Sledeći korak, predlažu autori, je integracija ovoga sa kompaktnim uređajima male snage sa bezbednim prenosom podataka. Istraživači UTS-a trenutno rade na razumevanju osnovnih fizioloških aspekata znoja. Takođe razvijaju mikrofluidne uređaje koji su dovoljno osetljivi da detektuju tragove biomarkera kao što su glukoza i kortizol.
Dok je veliki deo istraživanja još uvek u fazi prototipa, komercijalno interesovanje raste.
„Nismo daleko od budućnosti u kojoj vam vaš nosivi uređaj može reći kada imate visok nivo hormona stresa i, prateći ovo tokom vremena, da li ste u riziku od hroničnih zdravstvenih stanja”, rekla je dr Bordin za Scitechdaily.
