FoMO je relativno nova pojava u psihologiji, te mnogi psiholozi njegovu kulminaciju vezuju za početak nastanka društvenih mreža. Društvene mreže su promenile rutinu našeg svakodnevnog života. Postale su glavni kanali prodaje i promocije raznih dešavanja, događaja i „kul“ dnevnih rutina modernog čoveka. Danas je „in“ biti viđen na poznatim mestima, u novim krpicama i „besnim“ automobilima. Sve ovo dokumentovano je na socijalnim medijima. Prosečna osoba provodi čak 150 minuta dnevno konzumirajući njihov sadržaj. Skrolujući društvene mreže, na samo jedan klik dostupne su informacije gde se nalazimo, gde su naši prijatelji, najbolja mesta za izlazak, teretane itd.
Trudimo se da budemo u trendu i ostanemo „aktuelni“ jer nam moderno društvo to nameće. Međutim, ovaj način konstantnog dokumentovanja stvari iz našeg života može se odraziti loše po naše psihičko stanje. Iako FoMO još nema dijagnozu potkrepljenu naučnim dokazima jer je relativno nova pojava, ovaj fenomen itekako postoji. On utiče kako na naše psihičko, tako i na fizičko zdravlje.
Šta je FoMO?
FoMo, ili Fear of Missing out može se definisati kao strah od propuštenih prilika. Čovek se u tom trenutku oseća kao da je svoje vreme mogao da utroši na mnogo bolji način. Strah od propuštenih prilika uglavnom dolazi nakon niza životnih nezadovoljstava, trauma iz detinjstva pa često i kompleksa niže vrednosti. On je postojao i pre i na neki način bio je zaštitni znak onih koji su bili odbačeni u društvu. Dolaskom društvenih mreža, ovaj fenomen se samo intenzivirao. Ljudi često postaju anksiozni i kompulsivni ako nisu okačili šta rade, gde izlaze ili šta su novo kupili. Iz ovoga možemo da zaključimo da je FoMo ozbiljan društveni problem. On može imati veoma velik uticaj na samopouzdanje jedinke, koja sumnjom u svoju vrednost može postati nazadovoljna svojim životom, usled čega se često javljaju bolesti kao što su anksioznost i depresija.
Simptomi straha od propuštenih prilika
Iako FoMO nema ustanovljenu dijagnozu, njega karakterišu konkretni simptomi. Prema izveštaju o „Tehnološkim predviđanjima i društvenim promenama“ simptomi su ovi:
1. Opsesivno proveravanje društvenih mreža da vidimo šta drugi ljudi rade.
2. Razočaranost u sebe i naš život kada isti uporedimo sa sa onim što se čini da ostali rade.
3. Fizička iscrpljenost od društvenih mreža.
4. Prebukiran dnevni raspored jer imamo želju da budemo na mnogo mesta tokom dana.
5. Poteškoće u fokusu i koncentraciji.
6. Osećaj tuge, anksioznosti i depresije.
7. Problemi sa spavanjem.
8. Glavobolje.
Uzroci FoMO-a
Uzroci ove pojave nisu vezane samo za društvene mreže i ono što se događa na njima. Dobar primer je žurka na koju ste pozvani u subotu uveče, ali vi ne želite da idete jer niste raspoloženi. Međutim, ipak odličite da odete ne žurku, jer ne želite da se osećate zapostavljenim kada se budu sumirali utisci dan posle na kafi. Dakle, sve zbog čega se neko oseća zapostavljenim može biti uzrok Fear of missing out-a. Takođe, to mogu biti i:
- Nerazumevanja internih šala ako se nađete u nekom novom društvu.
- Ne biranje u tim u kome biste želeli da igrate kada ste na fudbalskom ili košarkaškom terminu.
- Kada ne dobijete poziv od prijatelja za događaj na kome biste želeli da prisustvujete.
- Propuštate rasprodaju ili popust proizvoda koji biste jako želeli da posedujete itd.
Psihologija FoMO-a i uticaj na mlade
Osećaj pripadnosti nekoj grupi ljudi ili organizaciji je oduvek bio ljudska potreba. Osećaj pripadnosti usko je povezan sa našim zdravljem, nivoom stresa i samopouzdanja, što se odražava na nervni i imuni sistem. Suprotno od toga, FoMO utiče na nas da upadamo u stanja panike i anksioznosti, jer mozak generiše da se nalazimo u opasnosti. Onda odlazimo na društvene mreže i šta se dešava? Nervni sistem je pod još većim stresom i anksioznost postaje sve jača! Ovo se najviše odražava na mlade osobe, jer mlade osobe imaju slabiji karakter, više su izložene društvenim mrežama i osećajem pripadnosti. Socijalna aksioznost je još jedan veliki problem današnjice. Ova pojava se uglavnom odražava na mlađu populaciju. I sami smo svesni da se mladi danas radije druže na Diskordu ili zatvorenim grupama na Mesindžeru nego u realnom životu. To je još jedan od razloga povećane stope anksioznosti, depresije i osećaja usamljenosti.
Kako se odupreti stanju kakav je FoMO?
Ako primetite da imate FoMO imamo nekoliko savete kako da se izborite sa njim:
- Imajte na umu da životi drugih često nisu onakvi kakvim ih oni predstavljaju
- Da drugi ne objavljuju kada čiste stan ili rade 10 sati dnevno za računarom
- Usredsredite svoju energiju ka rutinama i osobama koje vas ispunjuju.
- Minimizirajte sadržaj na društvenim mrežama koji vas negativno uzbuđuje
- Odložite telefon i računar 2 sata pre spavanja
- Popričajte sa psihoterapeutom ili duhovnikom
- Otpratite sadržaj koji vas čini negativnim
Međutim, u ovom fenomenu ima i nečega dobrog. On može da vas „natera“ da promenite sebe kao osobu, steknete neka nova znanja i iskustva o sebi i svetu. Preispitivanjem i upoznavanjem sebe počećete da gradite i razvijate život u onom smeru u kome ste oduvek želeli. Mnogo lepši od fotošopiranih slika na Instagramu.
