Vladislav Volarević, redovni profesor Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu, svrstan je u sam vrh svetske nauke, među nekoliko najboljih naučnika u oblasti matičnih ćelija.
U brojevima, prema rangiranju relevantne svetske baze podataka „Scholar GPS”, profesor Volarević spada u prvih 0,05 odsto naučnika koji se bave proučavanjem matičnih ćelija. Konkretno, zauzima 22. mesto kada se generalno govori o matičnim ćelijama. A po rezultatima iz oblasti mezenhimskih matičnih ćelija, što je njegova specijalnost, zauzeo je treće mesto.
Profesor Volarević ima više od stotinu radova koji su publikovani u najvećim medicinskim časopisima. Njegovi naučni stavovi i zaključci citirani su u radovima drugih naučnika 6.000 puta, uglavnom u poslednjih pet godina, što je i bilo presudno za ovako visok plasman.
„Tri godine zaredom sam svrstavan među jedan posto svetskih naučnika, ali ovo je zaista veliko priznanje, ne samo meni već i svim mojim mlađim saradnicima i samom Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu“, kaže Volarević, imunolog i klinički genetičar sa originalnim zapažanjima, do kojih je došao tokom gotovo dvodecenijskog bavljenja naukom.
Matične ćelije su velika i složena oblast medicine, navodi Volarević u razgovoru za „Politiku”, upozoravajući da primena matičnih ćelija u terapijske svrhe zahteva veliki oprez.
„Postoji rizik da matične ćelije promene svoj karakter, pa zato treba biti oprezan kada se koriste u terapijske svrhe. Zato je moja preporuka da se u lečenju koriste produkti matičnih ćelija, to je sigurnije, bezbednije po pacijente, mada je njihovo dejstvo kratkotrajnije. Takođe, važno je razlikovati matične ćelije. Jedno su mezenhimske, a drugo hematopoetske matične ćelije iz pupčane vrpce kojima se leče bolesti krvi. Bio bi zločin reći da tim ćelijama može da se leči autizam“, naglašava sagovornik.
Povratak u Kragujevac
Volarević (1979) medicinu je završio 2006. godine u Nišu, svom rodnom gradu, a 2011. je doktorirao na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.
„Najveći uticaj na mene su izvršili profesori Miodrag Lukić i Nebojša Arsenijević. Oni su mi dali šansu i uveli me u svet nauke, podstakli me da se stalno razvijam i idem dalje, njima najviše dugujem“, navodi Volarević, odajući počast ovim vrsnim imunolozima i mikrobiolozima.
Uz postdoktorske studije koje je obavio u Njujorku, u bolnici „Sinajska gora”, Volarević se dodatno usavršavao u Evropi. I to na Institutu „Kiri” u Parizu i na Univerzitetu u Bernu. U Švajcarskoj je, kaže, imao idealne uslove za naučni razvoj i lagodan život, ali se ipak vratio u Srbiju, u Kragujevac.
„Godine provedene u Bernu, gde sam radio sa divnim kolegama i velikim naučnicima, najznačajnije su u mojoj karijeri. Ubeđivali su me da ostanem, govorili kako ću u Srbiji imati finansijskih poteškoća, ali sam se ipak vratio, najpre zbog porodice i dece. Mislim da je najbolje da deca odrastaju u domaćinskoj atmosferi, sa drugarima koji dišu kao oni“, kaže sagovornik, brižni suprug, otac tri sina.
Profesor Volarević je rukovodilac Centra za smanjenje štetnih efekata bioloških i hemijskih hazarda Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Ulaganja i planovi
Čekajući da se opreme centri izvrsnosti u Kragujevcu sagovornik „Politike” je razradio ideju o formiranju velikog srpskog i balkanskog centra koji bi se bavio suzbijanjem štetnih dejstava bioloških i hemijskih toksina na zdravlje ljudi.
„Nacionalnom telu za akreditaciju već sam uputio predlog za formiranje tog medicinskog centra koji bi, zajedno sa Srbijom, umrežio sve druge balkanske države, njihove biološke i hemijske institute i fakultete. Takav sličan centar postoji u Italiji“, kaže Volarević.
Republika Srbija ulaže dosta novca u nauku, s tim da bi ta sredstva, smatra on, trebalo objediniti i usmeriti ka određenim oblastima i velikim nacionalnim projektima.
Profesor Volarević smatra da se finansiranjem više manjih projekata teško postižu očekivani rezultati.
