Globalna ekonomija je tokom 2025. godine prošla kroz niz ozbiljnih izazova, uključujući oštre trgovinske tenzije, neujednačen ali umeren rast, kao i sve izraženiju zabrinutost zbog povišene inflacije i visokog nivoa duga u mnogim delovima sveta.
Kako se godina bliži kraju, očekuje se da će se veliki deo ovih problema preliti i u 2026.
Prema procenama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), globalni rast će umereno usporiti – sa 3,2% u 2025. godini na 2,9% u 2026.
OECD, koji okuplja 38 najrazvijenijih svetskih ekonomija, ocenio je da je svetska ekonomija u 2025. pokazala izvesnu otpornost, ali da i dalje ostaje krhka.
Trampove carine i potres globalne trgovine
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp šokirao je svet u aprilu uvodeći sveobuhvatni novi režim carina, čiji je cilj bio preoblikovanje globalnih trgovinskih tokova i smanjenje velikih trgovinskih deficita SAD.
Taj potez izazvao je tržišna previranja, poslovnu neizvesnost i prilagođavanje lanaca snabdevanja.
Iako je Vašington u međuvremenu postigao dogovore sa brojnim trgovinskim partnerima, prosečna američka carina je sa 2,5% – koliko je iznosila kada se Tramp u januaru vratio u Belu kuću – porasla na 17,9%, što je najviši nivo od 1934. godine, prema proračunima Budžetske laboratorije Univerziteta Jejl.
Trgovinske tenzije SAD i Kine ostaju
Očekuje se da Vrhovni sud SAD naredne godine donese odluku o tome da li predsednik može da zaobiđe Kongres i uvede carine pozivajući se na nacionalnu vanrednu situaciju.
Mnogi analitičari veruju da će najviša sudska instanca potvrditi stav nižih sudova da Trampove carine nisu u skladu sa zakonom.
Čak i ako sud obori carine, administracija bi mogla da pribegne drugim pravnim mehanizmima kako bi ponovo uvela deo dažbina. Zbog toga će carine verovatno ostati ključno pitanje i u 2026. godini.
Trgovinske tenzije između SAD i Kine, dve najveće svetske ekonomije, takođe će se nastaviti. Iako su se odnosi delimično smirili nakon oktobarskog susreta Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga, kada je dogovoreno 12-mesečno primirje u trgovinskom ratu, taj dogovor ostaje krhak.
Radživ Bisvas, direktor analitičke kompanije Asia Pacific Economics, ocenio je da taj sporazum više liči na prekid vatre nego na trajni mirovni dogovor.
Prema njegovim rečima, SAD i Kina su i dalje zarobljene u geostrateškoj konkurenciji, koja podstiče rivalstvo u ključnim oblastima kao što su odbrambene tehnologije i napredne proizvodne industrije – uključujući veštačku inteligenciju, kvantno računarstvo i robotiku.
Bisvas ističe da će borba za tehnološku dominaciju potrajati i u 2026, uz sve češću primenu carina, sankcija i drugih ekonomskih mera u oblastima visoke tehnologije.
Kineska ekonomija: rast uz duboke strukturne probleme
Očekuje se da će kineska ekonomija i naredne godine ostati relativno otporna, sa rastom od oko 5%, u skladu sa ciljevima koje je nedavno postavila vlada.
Ipak, duboki strukturni problemi i dalje opterećuju kinesku privredu – demografsko starenje, opadajuća produktivnost kapitala i viškovi kapaciteta u industrijama poput čelika, brodogradnje i hemijske proizvodnje.
Glavni ekonomista kompanije Capital Economics, Nil Širing, ističe da kineski model rasta i dalje daje prednost ponudi u odnosu na potražnju, što dovodi do hroničnih viškova proizvodnje i trajno slabe potrošačke potražnje.
Kinesko rukovodstvo je nedavno najavilo mere za podsticanje domaće potrošnje i stabilizaciju problematičnog tržišta nekretnina, ali, prema oceni analitičara, ekonomski disbalansi će ostati obeležje kineske privrede i u 2026. godini.
Inflacija i rastući javni dugovi
Inflacija je i dalje povišena u mnogim delovima sveta, uključujući SAD i evrozonu, delom i zbog uvođenja carina.
Dodatno zaoštravanje trgovinskih barijera ili poremećaji u lancima snabdevanja mogli bi ubrzati rast cena, što bi centralne banke stavilo pred težak izbor: podići kamatne stope radi borbe protiv inflacije ili ih zadržati na nižem nivou kako bi podržale ekonomski rast.
Rast kamatnih stopa mogao bi usporiti privredu i značajno povećati troškove servisiranja dugova u zemljama sa već visokim zaduživanjem.
Posebno su ranjive pojedine članice evrozone, poput Francuske, gde vlade teško sprovode nepopularne mere štednje kako bi obuzdale deficite i rast javnog duga.
Nemačka između optimizma i sumornih prognoza
Nemačka ekonomija, najveća u Evropskoj uniji, koja se još uvek bori sa posledicama dugotrajnog zastoja, mogla bi u 2026. da dobije podsticaj zahvaljujući povećanoj državnoj potrošnji za odbranu i infrastrukturu.
Ipak, raspoloženje među privrednicima ostaje pesimistično. Vodeći ekonomski instituti nedavno su smanjili prognoze rasta za narednu godinu. Minhenski institut ifo, na primer, sada očekuje rast od svega 0,8%, umesto ranije prognoziranih 1,3%.
Sama nemačka vlada je optimističnija i predviđa rast od 1,3% u 2026. godini.
Šta ako pukne mehur veštačke inteligencije?
Očekuje se da će bum u oblasti veštačke inteligencije potrajati i u 2026. godini.
Velike američke tehnološke kompanije izdvojile su stotine milijardi dolara za izgradnju i širenje infrastrukture za veštačku inteligenciju, poput data centara. Ove investicije značajno doprinose rastu BDP-a SAD, posebno u poređenju sa drugim regionima sveta, gde su ulaganja znatno manja.
Postoje strahovi da je reč o finansijskom mehuru koji bi mogao da pukne i izazove potrese na tržištima.
Alisija Garsija-Herero ističe da je „revolucija veštačke inteligencije strukturna“ i da će se tehnološka transformacija nastaviti i u 2026. godini. Međutim, ona upozorava da bi nagli pad investicija usled pucanja AI mehura mogao teško pogoditi američku ekonomiju i domaćinstva, gurnuti SAD u recesiju i značajno usporiti globalni ekonomski rast.
