Ponovo su mraz i loše vreme doneli probleme vinarima i opet će rod biti problematičan. Rod grožđa u Srbiji u ovoj godini zbog vremenskih uslova, odnosno mraza, biće po prvim procenama manji za oko 20 odsto.
– Oštećenje ide od 20 do 40 procenata u zavisnosti od lokaliteta, mada je hladno vreme u prethodnom periodu nekim zasadima vinove loze nanelo štete i do čak 100 odsto, pa će ti vinogradari u ovoj godini ostati bez roda – izjavio je za naš list Saša Matijašević, profesor na Katedri za vinogradarstvo beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. Prema njegovim rečima, najviše su stradali vinogradi u Šumadiji.
Kako je objasnio, hladna vazdušna masa napravila je određene štete, a one su zavisile od položaja zasada, nadmorske visine i svakako od dužine trajanja tog hladnog talasa.
Prema ranijim podacima, Srbija ima oko 20.000 hektara pod vinogradima. Najviše su se proizvodile sorte za proizvodnju crvenog (roze) vina, a najmanje za proizvodnju vina s geografskim poreklom. Mnogo novih proizvođača ulazi i u posao. Kako je potvrdio Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, i ova godina je dosta nevolja nanela vinskom sektoru. Kako kaže, ponovo su mraz i loše vreme doneli probleme vinarima i opet će rod biti problematičan. Procenjuje se da će rod biti manji i to je loše za mnoge vinare, a posebno za one koji imaju manje i male površine pod vinovom lozom.
– Bojim se samo za kvalitet vina, teško ga je održati pod ovakvim uslovima gde nevreme i mraz utiče na cvet loze, a kasnije i plod. Hoću da verujem da će uspeti da iznesu berbu i da će vremenski uslovi biti bolji i pomoći da imamo dobra i kvalitetna vina – rekao je Rajta.
Ukoliko grožđa bude manje, da li će morati da se uvozi za proizvodnju vina?
– Naši proizvođači uvoze grožđe iz Severne Makedonije, ali i oni su imali problema zbog vremenskih uslova, tako da ga nije bilo dovoljno. Prošle godine cena je bila i više od 200 dinara po kilogramu. Nikada ranije nismo imali tako visoku cenu – napominje naš sagovornik. Sve ovo već je imalo uticaja i na globalnu potrošnju koja je dovedena na najniži nivo u poslednje tri decenije, objavio je nedavno Rojters. A uočljivo je i u domaćim radnjama gde su neka uvozna i do sada pristupačna vina poskupela i do 50 odsto.
– Da, a posebno se odražava na Evropu. Teško je bilo zamisliti da će Francuzi raskrčiti svoje vinograde. Prema podacima Međunarodne organizacije za vino i vinovu lozu, na globalnom nivou proizvodnja je pala za gotovo sedam odsto u 2023. godini – rekao je Stevan Rajta.
