Već nekoliko godina, govoreći o planovima za ljudske svemirske letove nakon Međunarodne svemirske stanice (ISS), ruski zvaničnici su s ponosom isticali projekat Ruske orbitalne stanice, poznate kao ROS.
Prvi elementi ROS-a trebalo je da budu lansirani 2027. godine, kako bi stanica bila spremna za ljudsku posadu već 2028. Po završetku, sredinom tridesetih godina ovog veka, stanica je trebalo da obuhvati sedam potpuno novih modula, uključujući i mogući privatni modul za svemirske turiste. Toliko napredna da bi, ukoliko zatreba, mogla autonomno da funkcioniše mesecima bez posade.
Polarna orbita kao pitanje prestiža
Još važnije, ruska stanica je trebalo da leti u polarnoj orbiti na visini od oko 400 kilometara. To bi omogućilo da stanica nadleće čitavu teritoriju Rusije i posmatra celu zemlju. Ovo je imalo snažan simbolički značaj, jer kosmonauti više ne bi morali da poleću iz Kazahstana. Umesto toga, rakete sa novog ruskog kosmodroma Vostočni, na dalekom istoku zemlje, lako bi mogle da dosegnu ROS u takvoj orbiti.
Takov je bio plan — bar do ove nedelje, kada je jedan ruski zvaničnik saopštio vest koja je izazvala šok.
Jezgro ROS-a će činiti ruski segment MSS
Oleg Orlov, direktor Instituta za biomedicinske probleme Ruske akademije nauka, izjavio je da ROS više neće biti sastavljen isključivo od novih modula. Umesto toga, njegovo jezgro činiće ruski segment Međunarodne svemirske stanice.
„Naučno-tehnički savet Roskosmosa podržao je ovaj predlog i odobrio raspoređivanje ruske orbitalne stanice na osnovu ruskog segmenta ISS-a“, navodno je rekao Orlov.
Ova izjava baca novo svetlo na raniju izjavu prvog potpredsednika Vlade Rusije, Denisa Manturova, datu početkom decembra, u kojoj je govorio o promeni orbite buduće stanice. „Odlučili smo se za orbitu sa nagibom od 51,6 stepeni“, rekao je Manturov. „Ranije smo razmatrali nagib od 96 stepeni.“
Međunarodna svemirska stanica već se nalazi u orbiti od 51,6 stepeni, koja je lako dostupna sa kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu.
Razdvajanje Međunarodne stanice i sudbina američkog segmenta
Praktično, to znači da će se oko 2030. godine ruski segment Međunarodne svemirske stanice odvojiti od američkog dela. Letelica SpaceX Dragon će potom manevrisati ostareli američki segment kako bi se kontrolisano vratio u atmosferu i pao u udaljeni deo Tihog okeana.
U međuvremenu, ruski „jezgarni“ deo nastaviće da leti samostalno. Neki njegovi elementi tada će već više od 30 godina biti u orbiti.
Kritike unutar Rusije
Ova odluka nije naišla na odobravanje unutar Rusije. U oštrom tekstu, ruski list Novije izvestija analizirao je posledice ovakvog poteza. Autori podsećaju na Orlovljeve izjave iz 2022. godine, kada je upozoravao na opasne bakterije i gljivice koje su se tokom dugog veka ISS-a nagomilale na stanici.
Zbog mikroorganizama koje su doneli stotine astronauta, Orlov je tada govorio o rizicima po zdravlje ljudi, ali i o degradaciji električnih komponenti. Te godine je te opasnosti koristio kao argument za izgradnju nove stanice. „Da li su bakterije i gljivice u međuvremenu postale manje opasne?“ ironično pita ruski list.
Problem predstavlja i to što ruski kosmonauti već sada oko 50 odsto vremena na ISS-u troše na održavanje zastarele infrastrukture, što ostavlja malo prostora za nova istraživanja.
Rusija zaostaje u novoj svemirskoj trci
U trenutku kada Kina već ima svoju svemirsku stanicu Tjangong, kada NASA planira da posećuje jednu ili više privatnih orbitalnih stanica, a Indija razmatra izgradnju sopstvene, postavlja se pitanje — šta ostaje Rusiji?
„Rusija će, u međuvremenu, nastaviti da nosi nasleđe ISS-a, sa svim njegovim problemima“, navodi se u tekstu. „Nećemo imati novu orbitalnu stanicu sa savremenim mogućnostima, a kosmodrom Vostočni gubi veliki deo svog značaja. To znači da bi investicije u lansirnu rampu za pilotirane letove mogle biti uzaludne. Ali budimo srećni zbog Kazahstana — njegove vlasti će i dalje dobijati zakupninu za Bajkonur.“
Finansijska nužda i tanko opravdanje
Jasno je da je ovaj potez pre svega mera uštede. Sa ekonomijom opterećenom ratom, Rusija jednostavno nema sredstava za velika ulaganja u civilni svemirski program. Već neko vreme govori se da je ROS uglavnom projekat bez čvrstih osnova, mada se ni ne bi tek tako lako složili sa ovom konstatacijom.
Ipak, zasnivanje „nove“ stanice na elementima starim više decenija, koji su već pokazali znake pucanja i curenja, iznenađujuće je čak i za ruski, hronično finansijski oslabljen svemirski program.
Opravdanje koje nude ruski zvaničnici zvuči prilično tanko. Manturov i šef Roskosmosa Dmitrij Bakanov tvrde da će orbita od 51,6 stepeni omogućiti saradnju sa budućom indijskom svemirskom stanicom, koja bi mogla da leti u sličnoj orbiti.
Možda će, dakle, postojati neki kratak period saradnje — pre nego što se ruska stanica raspadne, a indijska uopšte počne da leti.
Zaista skroman argument za odluku ovakvih razmera.
