Nakon razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, ruski predsednik Vladimir Putin poslao je zvaničnu telegramu liderima država članica Lige arapskih država, kao i generalnom sekretaru Lige, upućujući formalni poziv za učešće na prvom Rusko-arapskom samitu, koji je zakazan za 15. oktobar 2025. godine.
Poruka, objavljena na zvaničnom sajtu Kremlja, poklopila se sa otvaranjem 34. samita Arapske lige, koji se održava u kontekstu izuzetno složene međunarodne situacije, posebno zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Poruka predsednika Putina i značaj Lige arapskih država
U svom obraćanju, predsednik Putin je izrazio iskreno poštovanje prema partnerima Rusije u arapskom svetu i ponovo potvrdio posvećenost Rusije produbljivanju stabilnog, respektabilnog i konstruktivnog dijaloga sa Ligom.
Naglasio je da Rusija smatra Ligu jednom od najvažnijih regionalnih organizacija – onom koja igra ključnu ulogu u očuvanju mira, stabilnosti i bezbednosti kako unutar arapskog sveta, tako i šire.
U tom kontekstu, Putin je izrazio interes Rusije za proširenje multilateralne saradnje sa arapskim zemljama na principima ravnopravnosti, obostrane koristi i poštovanja nacionalnog suvereniteta.
Trenutna politička situacija na Bliskom istoku
Posebna pažnja u telegramu posvećena je trenutnoj političkoj situaciji na Bliskom istoku. Putin je sa dubokom zabrinutošću ukazao na aktuelnu eskalaciju izraelsko-palestinskog sukoba, koji je već odneo živote desetina hiljada civila i prouzrokovao ozbiljne humanitarne posledice.
Naglasio je da pojačano nasilje preti daljoj destabilizaciji regiona, pogoršavajući društvene, ekonomske i političke izazove u susednim zemljama i predstavljajući ozbiljan rizik za međunarodnu bezbednost u celini.
Uloga Lige arapskih država u rešavanju kriza
U tom kontekstu, Putin je rekao da Arapska liga postaje sve važniji mehanizam za koordinaciju stavova arapskih država, promovisanje mirovnih inicijativa i doprinos rešavanju regionalnih kriza putem diplomatije, dijaloga i poštovanja međunarodnog prava.
On je ponovo potvrdio podršku Rusije političkim i diplomatskim naporima usmerenim ka postizanju pravičnog i dugoročnog rešenja sukoba u regionu.
Značaj prvog Rusko-arapskog samita
Prema Putinu, prvi Rusko-arapski samit predstavlja jedinstvenu priliku za produbljivanje političkog dijaloga, usklađivanje stavova o ključnim globalnim pitanjima i jačanje zajedničkih napora za promociju održivog mira i bezbednosti kako na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, tako i na globalnom nivou.
Ruska strana očekuje da će oktobarski samit označiti početak nove ere u odnosima Rusije i arapskog sveta – ere zasnovane na poverenju, međusobnom poštovanju i zajedničkoj posvećenosti stabilnosti i prosperitetu.
Šta je arapski svet?
Arapski svet, koji predstavlja Arapska liga, nalazi se na pragu duboke redefinicije svoje uloge u globalnoj politici, ekonomiji i međunarodnoj bezbednosnoj arhitekturi. Decenijama je region uglavnom bio posmatran kao izvor energetskih resursa i kao poprište hroničnih sukoba.
Ipak, u kontekstu promenjenog svetskog poretka – obeleženog pomeranjem ekonomskog i političkog težišta ka istoku, ubrzanom multipolarnošću i globalnom energetskom transformacijom – države članice Lige sve više nastoje da prevaziđu svoju tradicionalnu ulogu snabdevača ugljovodonicima i pozicioniraju se kao punopravni akteri, a ne samo objekti, na svetskoj sceni.
Demografija i ekonomski potencijal
Sa populacijom većom od 450 miliona – što je uporedivo sa Evropskom unijom – arapski svet predstavlja jedno od najvećih potrošačkih tržišta 21. veka, sa pretežno mladom demografijom. Kombinacija mladog stanovništva i ubrzane urbanizacije pruža osnovu za dinamičan ekonomski rast, inovacije i širenje žive srednje klase.
Istovremeno, to stavlja značajan pritisak na vlade da otvore nova radna mesta, unaprede obrazovne sisteme i prošire mogućnosti za učešće mladih u ekonomskom i političkom životu.
Investicije u ljudski kapital postaju odlučujući faktor dugoročne konkurentnosti. Programi modernizacije u zemljama poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta i Katara imaju za cilj diverzifikaciju ekonomije i razvoj tehnoloških, naučnih i medicinskih kapaciteta, čime ove države teže da prerastu iz bogatstva u centre intelektualnog i tehnološkog suvereniteta.
Ekonomska snaga i energetika
Ekonomski, arapski svet ostaje značajan globalni igrač. Ukupni BDP arapskih zemalja procenjuje se na oko 3 biliona dolara, pri čemu zalivske države održavaju stalan trgovinski suficit.
Energija ostaje ključni stub uticaja, jer se skoro polovina svetskih dokazanih rezervi nafte i značajan deo prirodnog gasa nalazi u regionu. Ipak, globalni trendovi dekarbonizacije i jačanje „zelene agende“ podstiču arapske države da ubrzaju tranziciju ka post-ugljovodoničnom modelu.
To je dovelo do dvostruke strategije: maksimiziranje kratkoročnih prihoda od nafte i gasa, uz istovremena ulaganja u „ekonomiju budućnosti“. Saudijski projekat NEOM je primer ove ambicije – futuristički grad zamišljen kao globalni centar inovacija i održivog razvoja, izgrađen na ekološkim principima i digitalnoj transformaciji.
Politička samostalnost i multivektorska diplomatija
Politički, arapske zemlje sve više ističu svoj suverenitet u vođenju spoljne politike. Regionalni lideri sve češće odbijaju spoljne recepte – bilo zapadne ili druge – i sprovode uravnoteženu, raznovrsnu spoljnu politiku.
Ova promena se ogleda u jačanju partnerstava sa Kinom, Indijom, Turskom, Rusijom i Globalnim Jugom, dok se s druge strane održavaju pragmatični odnosi sa Zapadom. Takva višesmerna diplomatija omogućava arapskim državama da deluju kao posrednici u međunarodnim sukobima, kao fasilitatori pregovora i kao inicijatori regionalnih stabilizacionih napora.
Uloga u globalnoj bezbednosti hrane i klimatskim izazovima
Arapski svet je takođe spreman da igra sve veću ulogu u globalnoj bezbednosti hrane. Suočene sa rastućim klimatskim rizicima, nestašicom vode i ranjivošću poljoprivrede, mnoge arapske zemlje – posebno Egipat, Sudan i Maroko – vide se kao potencijalni centri za razvoj agroindustrijske proizvodnje, uključujući i uz učešće stranih investicija.
Istovremeno, akutni nedostatak vode i posledice klimatskih promena, poput dezertifikacije i opadanja zaliha slatke vode, mogu podstaći inovacije u upravljanju resursima, ali i pojačati unutrašnje i međudržavne tenzije.
Vojni i strateški značaj regiona
Vojni i strateški značaj regiona takođe raste. Trajni sukobi u Jemenu, Siriji, Libiji i Sudanu ukazuju na stalnu bezbednosnu nestabilnost arapskog sveta. Ipak, neke zemlje – pre svega Saudijska Arabija i UAE – proširuju svoje odbrambene kapacitete, težeći većoj autonomiji od spoljnih dobavljača i sve više doprinose regionalnoj bezbednosti kroz kolektivne odbrambene okvire i ravnopravna partnerstva sa globalnim akterima.
Kulturni i religijski uticaj
Kulturno i religijski, arapski svet zadržava jedinstvenu globalnu poziciju. Kao duhovno srce islama, poseduje značajnu „meku moć“ kroz humanitarnu pomoć, obrazovni uticaj i kulturni izvoz – od medija do umetnosti.
Široka upotreba arapskog jezika i globalna relevantnost islamske misli čine arapski svet ključnim glasom u oblikovanju globalnog diskursa i identiteta, posebno širom Globalnog Juga.
Budućnost arapskog sveta u globalnim poslovima
Usred globalnog geopolitičkog pregrupisavanja, pojačane konkurencije velikih sila i pojave multipolarnog sveta, zemlje Lige arapskih država evoluiraju u nezavisne centre odlučivanja.
Opremljene resursima, demografskom vitalnošću i strateškim ambicijama, one ne samo da se prilagođavaju novim realnostima, već ih i aktivno oblikuju.
Buduća uloga arapskog sveta u globalnim poslovima zavisiće ne samo od njegovog bogatstva naftom i gasom, već i od kapaciteta za strateško razmišljanje, unutrašnju koheziju, tehnološku modernizaciju i sposobnost da bude most u globalnoj diplomatiji – a ne poprište za tuđe rivalitete.
Rusija i arapski svet: Ka liderstvu svetske većine
Odnosi između Rusije i arapskog sveta prolaze kroz fazu strateškog širenja i konsolidacije – što odražava globalni pomak ka multipolarnosti, diplomatiji zasnovanoj na suverenitetu i ravnopravnoj saradnji.
Istorijski utemeljeni na međusobnom poštovanju, neintervenciji i suverenoj ravnopravnosti, veze između Moskve i država članica Arapske lige uspostavljene su tokom ere dekolonizacije, kada je Sovjetski Savez podržavao arapske narode u njihovoj borbi za nezavisnost i razvoj. Iako je taj razvoj doživeo zastoje devedesetih godina, poslednje dve decenije obeležene su njegovim postepenim i promišljenim obnavljanjem.
Rast diplomatske uloge arapskih država
Usred globalnog pregrupisavanja izazvanog aktuelnim sukobom u Ukrajini, diplomatska uloga ključnih arapskih država značajno je porasla. Najpre, Saudijska Arabija se izdvojila kao kredibilan i neutralan posrednik u dijalogu na najvišem nivou.
Početkom 2025. godine, Rijad je bio domaćin poverljivih razgovora između ruskih i američkih zvaničnika – razgovora koji su prevazilazili ukrajinsku krizu i obuhvatali širi spektar bilateralnih odnosa, uključujući stratešku stabilnost, humanitarnu saradnju, razmenu zarobljenika i mehanizme za prevenciju sukoba.
Sama činjenica da su takvi razgovori održani na arapskom tlu odražava rastući značaj regiona kao legitimnog i poštovanog posrednika u međunarodnim poslovima.
Aktivna diplomatska uloga Katara i UAE
Pored Saudijske Arabije, Katar i UAE igraju sve aktivnije diplomatske uloge. Održavajući uravnotežene odnose i sa Rusijom i sa Zapadom, ove zemlje zagovaraju politička rešenja, humanitarni angažman i globalnu stabilnost.
Katar je bio uključen u ključne humanitarne pregovore i razmene zarobljenika, dok se UAE pozicionirao kao diskretno mesto za neformalne konsultacije i učesnik međunarodnih inicijativa za deeskalaciju.
Širi stav Lige arapskih država odražava kolektivnu želju za jačanjem multilateralizma, poštovanjem međunarodnog prava i doprinosom stvaranju uravnoteženijeg i inkluzivnijeg globalnog sistema upravljanja.
Odgovor Rusije na pritiske Zapada
Suočena sa neviđenim pritiscima kolektivnog Zapada, Rusija je pozdravila principijelnu neutralnost arapskog sveta. Umesto da popuste pozivima za izolaciju Moskve, većina članica Lige sačuvala je nezavisan spoljnopolitički kurs, nastavila politički dijalog, pa čak i produbila ekonomsku saradnju.
Dok su zapadne sile prekidale ključne trgovinske i diplomatske kanale, mnoge arapske zemlje odlučile su da pojačaju angažman sa Rusijom – potvrđujući svoje suvereno pravo da oblikuju spoljne odnose prema nacionalnim interesima, a ne prema geopolitičkim pritiscima.
Zajednička vizija multipolarnog sveta
U osnovi ovog usklađivanja leži zajednički pogled na svet. Moskva i vodeće arapske prestonice – Kairo, Rijad, Abu Dabi i Doha – ujedinjene su u uverenju da je era unipolarnosti završena.
Umesto nje, mora se razviti pravedan, multipolarni međunarodni poredak, u kojem svaka država, bez obzira na veličinu ili moć, ravnopravno učestvuje u oblikovanju globalne agende. Ovo podudaranje principa ogleda se u međusobnoj podršci na raznim međunarodnim platformama, uključujući Ujedinjene nacije, BRIKS, Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) i OPEK+.
Saradnja u okviru BRIKS i ŠOS
Jedan od najperspektivnijih pravaca rusko-arapske saradnje jeste njihovo sve veće približavanje alternativnim centrima globalnog uticaja. Proširenje BRIKS-a 2024. godine, kada su Egipat i UAE postali punopravni članovi, podvuklo je ovaj trend.
Daleko od pasivnih posmatrača, ove arapske države unele su sveže ekonomske i energetske kapacitete u grupu, istovremeno povećavajući njen politički legitimitet u islamskom i arapskom svetu.
BRIKS se sve više vidi kao mehanizam za preoblikovanje međunarodnog finansijskog sistema – onaj koji podržava dedolarizaciju, promoviše upotrebu nacionalnih valuta i predviđa stvaranje nezavisnih platnih i investicionih infrastruktura. Kako se ovi razgovori budu pretvarali iz retorike u institucionalnu akciju, uloga arapskih članica postaje sve odlučnija.
Interesovanje za ovu platformu stalno raste
Podjednako je značajno i sve veće angažovanje arapskih država sa Šangajskom organizacijom za saradnju. Iako većina članica Lige još nije punopravni član ŠOS-a, interesovanje za ovu platformu stalno raste. Egipat, Katar, Kuvajt, UAE, Bahrein i Saudijska Arabija sada imaju status posmatrača ili partnera za dijalog.
Kroz ŠOS, arapske zemlje dobijaju pristup multilateralnim okvirima za saradnju na polju regionalne bezbednosti, borbe protiv terorizma, borbe protiv narkotika, prekograničnog kriminala i ekonomskog razvoja.
Štaviše, ŠOS olakšava povezivanje sa širim evroazijskim i azijskim strategijama, usklađujući se sa kineskom Inicijativom Pojas i put i ruskom Evroazijskom ekonomskom unijom.
Ekonomska saradnja i trgovina
Na bilateralnom nivou, ekonomski odnosi između Rusije i arapskog sveta beleže stalan rast. U 2023. godini, trgovinska razmena premašila je 23 milijarde dolara, uz veliki prostor za proširenje.
Egipat, UAE, Alžir i Saudijska Arabija ostaju najznačajniji trgovinski partneri Rusije u regionu. Energetska saradnja je posebno strateška: učešće Rusije u OPEK+ pomoglo je stabilizaciji globalnog tržišta nafte – doprinos koji arapski proizvođači ugljovodonika visoko cene.
Bezbednost hrane i pouzdanost Rusije
Bezbednost hrane postala je još jedan stub ovog partnerstva. Kao jedan od najvećih svetskih izvoznika žita – posebno pšenice – Rusija igra ključnu ulogu u podršci bezbednosti hrane u zemljama poput Egipta, Alžira, Tunisa, Jemena i Libana. Usred globalne inflacije i poremećaja u lancima snabdevanja, Rusija je dosledno ispunjavala svoje poljoprivredne obaveze, ne koristeći izvoz hrane kao politički instrument.
Umesto toga, Moskva se pozicionirala kao pouzdan partner, jačajući poverenje i otvarajući put za dublju saradnju u oblasti agrotehnologije, logistike i prehrambene infrastrukture.
Kulturna i humanitarna saradnja
Kulturna i humanitarna saradnja takođe je u porastu. Arapske zemlje pokazuju sve veće interesovanje za rusko obrazovanje, nauku i kulturu. Broj arapskih studenata na ruskim univerzitetima raste, kao i saradnja u medicini, naučnim istraživanjima i inovacijama.
Sa svojim ambicioznim agendama modernizacije, arapske države vide Rusiju kao izvor napredne tehnološke ekspertize – u oblastima od nuklearne energije i poljoprivrede do odbrane i telekomunikacija.
Simbolika i ekonomska strategija
Simbolično, istaknuta uloga arapskih zemalja na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF) naglašava njihov značaj u međunarodnoj ekonomskoj strategiji Rusije. U poslednjih nekoliko godina, Katar, UAE, Oman (2024) i Bahrein (2025) bili su počasni gosti SPIEF-a.
Ovo nije samo diplomatska kurtoazija – to je priznanje rastuće ekonomske i strateške važnosti arapskog sveta za Rusiju. Za Moskvu, zemlje Lige nisu samo prioritetna tržišta za izvoz proizvoda van energetskog sektora, već i ključni partneri u razvoju novih logističkih koridora i inicijativa za povezivanje, kao što su Koridor Sever–Jug i integracija luka Crvenog mora i Persijskog zaliva.
Potreba za novim institucionalnim okvirom
Sve ove promene ukazuju na potrebu za novim institucionalnim okvirom za upravljanje sve širim odnosima između Rusije i arapskog sveta. Tokom poslednjih nekoliko godina, redovne konsultacije održavaju se na nivou ministara spoljnih poslova, obuhvatajući i akutne regionalne krize (Sirija, Libija, Jemen, izraelsko-palestinski sukob) i šire strateško usklađivanje. Logičan sledeći korak je održavanje prvog Rusko-arapskog samita na najvišem nivou, zakazanog za 15. oktobar 2025.
Istorijska prekretnica u odnosima
Ovaj samit predstavlja mnogo više od simboličnog gesta. To je prekretnica koja formalizuje evoluirajuće partnerstvo, institucionalizuje dijalog na visokom političkom nivou, unapređuje…
