Duboko ispod površine Indijskog okeana, leži jedna od najvećih geofizičkih zagonetki savremenog doba — „gravitaciona rupa”. Ovaj tajanstveni fenomen, koji već decenijama „izaziva” naučnike, više nije neobjašnjiva tajna. Zahvaljujući upornosti naučnika i savremenim tehnologijama, otkriveno je da ova neobična anomalija potiče iz davne prošlosti naše planete, kada su se superkontinenti kretali i duboko podzemlje menjalo svoj sastav.
Gravitaciona rupa u okeanu predstavlja područje u kojem je gravitaciona sila niža nego u okolnim regijama. Reč je o prostranom regionu, veličine oko tri miliona kvadratnih kilometara, smeštenom južno od Indije, gde je gravitacija slabija nego što bi se očekivalo na osnovu gustine Zemljine mase ispod površine. Satelitska merenja su još 1948. godine otkrila ovu neobičnost, ali je tek sada nauka došla do jasnijih odgovora o njenom poreklu.
Zemljina gravitacija nije svuda ista
Gravitacija na Zemlji nije ujednačena — varira u zavisnosti od rasporeda mase ispod i iznad površine Zemlje. Planine, okeani, podzemne strukture i pomeranje tektonskih ploča mogu izazvati razlike u gravitacionoj sili.
Gravitaciona rupa u Indijskom okeanu, međutim, posebno je ekstreman primer, jer ukazuje na prisustvo „nečeg” ispod okeanskog dna, čemu nedostaje masa, prenosi portal The Brain Maze.
Tim naučnika sa Indijskog instituta za nauku i saradnici iz drugih zemalja, koristeći napredne geofizičke modele, konačno su identifikovali potencijalni uzrok: ostatke drevnog okeana Tetis, koji je nestao pre više stotina miliona godina.
Tokom formiranja superkontinenta Gondvane i njegovog raspada, ogromne količine materijala iz Zemljinog omotača potonule su ispod Indijskog potkontinenta, izazivajući anomalije u gustini Zemljine kore.
Upravo ti „džepovi” manje guste materije — delimično istopljene stene iz gornjeg omotača Zemlje — formiraju ovu neobičnu oblast smanjene gravitacije.
Geološko sećanje Zemlje
Gravitaciona rupa može se posmatrati kao neka vrsta „geološkog ožiljka”, svedočanstvo o dramatičnim promenama koje su se dešavale na Zemlji pre 200 miliona godina. Kada se Indijski kontinent sudario sa Evroazijom, deo omotača je doslovno bio „izgreban” i zamenjen materijalima različite gustine.
Tokom milenijuma, ovo je rezultiralo stvaranjem gravitacione anomalije koja se i danas oseća.
Otkrivanje uzroka gravitacione rupe ne samo da razjašnjava jednu od najvećih geofizičkih misterija, već i otvara vrata novom razumevanju dinamike Zemljine unutrašnjosti i proučavanju kako se kontinenti pomeraju, kako se formiraju okeani i kako se Zemlja razvijala tokom svoje duge istorije. Ovakva saznanja su, takođe, dragocena za predviđanje zemljotresa i vulkanskih erupcija.
