Дубоко испод површине Индијског океана, лежи једна од највећих геофизичких загонетки савременог доба — „гравитациона рупа”. Овај тајанствени феномен, који већ деценијама „изазива” научнике, више није необјашњива тајна. Захваљујући упорности научника и савременим технологијама, откривено је да ова необична аномалија потиче из давне прошлости наше планете, када су се суперконтиненти кретали и дубоко подземље мењало свој састав.
Гравитациона рупа у океану представља подручје у којем је гравитациона сила нижа него у околним регијама. Реч је о пространом региону, величине око три милиона квадратних километара, смештеном јужно од Индије, где је гравитација слабија него што би се очекивало на основу густине Земљине масе испод површине. Сателитска мерења су још 1948. године открила ову необичност, али је тек сада наука дошла до јаснијих одговора о њеном пореклу.
Земљина гравитација није свуда иста
Гравитација на Земљи није уједначена — варира у зависности од распореда масе испод и изнад површине Земље. Планине, океани, подземне структуре и померање тектонских плоча могу изазвати разлике у гравитационој сили.
Гравитациона рупа у Индијском океану, међутим, посебно је екстреман пример, јер указује на присуство „нечег” испод океанског дна, чему недостаје маса, преноси портал The Brain Maze.
Тим научника са Индијског института за науку и сарадници из других земаља, користећи напредне геофизичке моделе, коначно су идентификовали потенцијални узрок: остатке древног океана Тетис, који је нестао пре више стотина милиона година.
Током формирања суперконтинента Гондване и његовог распада, огромне количине материјала из Земљиног омотача потонуле су испод Индијског потконтинента, изазивајући аномалије у густини Земљине коре.
Управо ти „џепови” мање густе материје — делимично истопљене стене из горњег омотача Земље — формирају ову необичну област смањене гравитације.
Геолошко сећање Земље
Гравитациона рупа може се посматрати као нека врста „геолошког ожиљка”, сведочанство о драматичним променама које су се дешавале на Земљи пре 200 милиона година. Када се Индијски континент сударио са Евроазијом, део омотача је дословно био „изгребан” и замењен материјалима различите густине.
Током миленијума, ово је резултирало стварањем гравитационе аномалије која се и данас осећа.
Откривање узрока гравитационе рупе не само да разјашњава једну од највећих геофизичких мистерија, већ и отвара врата новом разумевању динамике Земљине унутрашњости и проучавању како се континенти померају, како се формирају океани и како се Земља развијала током своје дуге историје. Оваква сазнања су, такође, драгоцена за предвиђање земљотреса и вулканских ерупција.
