Osim ćudljivog proleća, južnobanatskim povrtarima smeta sve skuplja proizvodnja, više su cene semena i opreme, a višestruko su povećana i ulaganja u zaštitu.
Najpoznatiji južnobanatski povrtari, oni iz Glogonja u pančevačkom ataru, koji su posadili prvi rasad, strahuju da su ih vremenske prilike opet prevarile, a oni požurili sa izlaskom iz svojih plastenika i zasnivanjem novog ciklusa proizvodnje na otvorenom. Oštri jutarnji mrazevi neće, kažu, zasmetati i oštetiti zasade šargarepe, peršuna, ali oni koji su prema kalendaru radova krenuli sa paradajzom, boranijom i tikvicama gotovo da su se pokajali.
„Sve smo uradili kao i obično, ali ovako niske temperature ujutru, i do 10 stepeni u minusu, sigurno će štetiti biljkama. Folijama i inače štitimo biljke od kasnih prolećnih mrazeva, ali i ublažavamo efekte toplotnih ekstrema između dnevnih i noćnih temperatura. Imali smo temperature ispod nule već nekoliko dana, a narednih se očekuje i 20 stepeni. Zemlja je hladna, a folija će, ako tako stvarno bude, samo potpariti mlade biljke”, napominje Glogonjac Marinel Muculj.
Iz plastenika su već izašli mladi luk, rotkvice, salata i spanać. Treba krenuti i sa setvom kukuruza šećerca, krompira, kupusa, krastavaca, kelerabe, karfiola. Posla i ulaganja je mnogo, a setva, dodaju ovde, opet je skupa, jer su cene inputa duplirane.
„Čitav ciklus proizvodnje je svake godine sve skuplji, a ja i ove dajem tri vezice mladog luka za 100 dinara, dok je srebrnjak veza 50 dinara. Sve ostalo je za nas isto, kupci se žale, a promenilo se samo to da su gotovo duplo više cene semena. Veliki trošak je i zaštitna folija, bez koje se ne može, a koristi se samo jednom, pa nafta. Najviše nas, ipak, pogađa nabavka đubriva koje je otišlo 200 posto, jer dolazi iz uvoza. I na kraju gledamo u nebo i sve nam zavisi od vremenskih uslova”, kaže Muculj.
Ovaj kraj je ipak najpoznatiji po krompiru, koji će, prema procenama udruženja, i ove godine zauzeti oko stotinu hektara, a sledi kupus, ali je najbolja zarada, kaže Dorel Topal, od mladog luka.
„Ja se bavim prvim mladim lukom i plasiram oko 30.000 vezica. Pogodnost je što sam ugovorio plasman sa kupcima na veliko, koji mi dođu na noge i nose dalje na kvantaš i veće markete. To je čist posao i zadovoljan sam zaradom, a kada s njim završim, pređem na krompir i kupus iz kasnije setve”, priča Topal.
Glogonjski povrtnjaci danas zauzimaju parcele na kojima su nekada vladali vinogradi. Ovde, ljudi kažu, mogu da se podnesu dve berbe godišnje, pa se nakon ranih sorti gaje i druge kupusnjače, poput karfiola, brokula, prokelja. Sve je više kukuruza šećerca a manje paprike, jer se njena proizvodnja ne isplati. Komplikovana je, traži mnogo rada, hoće i da poboljeva i teško se bere, a ne može po kvalitetu da parira onoj iz drugih krajeva.
„Sezona nam je sa ovim nakaradnim vremenom već krenula problematično. Prvo strahuješ kako će rasad da se primi na ovom ćudljivom vremenu, sa minusom ujutru i zaparom pod folijom tokom dana. Nadamo se da neće da udari grad i nevreme odnese pokrivene leje, a onda krenu vrućine, kada je zalivanje posebna muka. Sve mora da se zaliva, krompir još i najmanje, ali kad krene kupus, pumpe ne gasimo. Ja imam svoj bunar, pa i to košta. Pumpa i ne mora da se menja, ali creva i prskalice svake godine se nabavljaju nova. Za mesec dana nas čeka suzbijanje plamenjače i drugih bolesti, a i za prihranu treba hemije i đubriva i to će dodatno poskupeti proizvodnju”, procenjuje Dorel Topal.
