Осим ћудљивог пролећа, јужнобанатским повртарима смета све скупља производња, више су цене семена и опреме, а вишеструко су повећана и улагања у заштиту.
Најпознатији јужнобанатски повртари, они из Глогоња у панчевачком атару, који су посадили први расад, страхују да су их временске прилике опет превариле, а они пожурили са изласком из својих пластеника и заснивањeм новог циклуса производње на отвореном. Оштри јутарњи мразеви неће, кажу, засметати и оштетити засаде шаргарепе, першуна, али они који су према календару радова кренули са парадајзом, боранијом и тиквицама готово да су се покајали.
„Све смо урадили као и обично, али овако ниске температуре ујутру, и до 10 степени у минусу, сигурно ће штетити биљкама. Фолијама и иначе штитимо биљке од касних пролећних мразева, али и ублажавамо ефекте топлотних екстрема између дневних и ноћних температура. Имали смо температуре испод нуле већ неколико дана, а наредних се очекује и 20 степени. Земља је хладна, а фолија ће, ако тако стварно буде, само потпарити младе биљке”, напомиње Глогоњац Маринел Муцуљ.
Из пластеника су већ изашли млади лук, ротквице, салата и спанаћ. Треба кренути и са сетвом кукуруза шећерца, кромпира, купуса, краставаца, келерабе, карфиола. Посла и улагања је много, а сетва, додају овде, опет је скупа, јер су цене инпута дуплиране.
„Читав циклус производње је сваке године све скупљи, а ја и ове дајем три везице младог лука за 100 динара, док је сребрњак веза 50 динара. Све остало је за нас исто, купци се жале, а променило се само то да су готово дупло више цене семена. Велики трошак је и заштитна фолија, без које се не може, а користи се само једном, па нафта. Највише нас, ипак, погађа набавка ђубрива које је отишло 200 посто, јер долази из увоза. И на крају гледамо у небо и све нам зависи од временских услова”, каже Муцуљ.
Овај крај је ипак најпознатији по кромпиру, који ће, према проценама удружења, и ове године заузети око стотину хектара, а следи купус, али је најбоља зарада, каже Дорел Топал, од младог лука.
„Ја се бавим првим младим луком и пласирам око 30.000 везица. Погодност је што сам уговорио пласман са купцима на велико, који ми дођу на ноге и носе даље на кванташ и веће маркете. То је чист посао и задовољан сам зарадом, а када с њим завршим, пређем на кромпир и купус из касније сетве”, прича Топал.
Глогоњски повртњаци данас заузимају парцеле на којима су некада владали виногради. Овде, људи кажу, могу да се поднесу две бербе годишње, па се након раних сорти гаје и друге купусњаче, попут карфиола, брокула, прокеља. Све је више кукуруза шећерца а мање паприке, јер се њена производња не исплати. Компликована је, тражи много рада, хоће и да побољева и тешко се бере, а не може по квалитету да парира оној из других крајева.
„Сезона нам је са овим накарадним временом већ кренула проблематично. Прво страхујеш како ће расад да се прими на овом ћудљивом времену, са минусом ујутру и запаром под фолијом током дана. Надамо се да неће да удари град и невреме однесе покривене леје, а онда крену врућине, када је заливање посебна мука. Све мора да се залива, кромпир још и најмање, али кад крене купус, пумпе не гасимо. Ја имам свој бунар, па и то кошта. Пумпа и не мора да се мења, али црева и прскалице сваке године се набављају нова. За месец дана нас чека сузбијање пламењаче и других болести, а и за прихрану треба хемије и ђубрива и то ће додатно поскупети производњу”, процењује Дорел Топал.
