Govoreći o trenutnoj bezbednosnoj situaciji u svetu, američki predsednik Donald Tramp poručio je da se avganistanska vazdušna baza Bagram, pozicionirana oko 60 kilometara severno od Kabula, nalazi pod de fakto kontrolom Kine.
I ovo nije prvi put da iz Vašingtona stižu ovakve poruke — u svom obraćanju javnosti početkom marta, Tramp je objavio o planovima za povratak američkih snaga u Avganistan u cilju uspostavljanja kontrole nad ovom strateški značajnom bazom kako se ona ne bi našla u rukama Pekinga.
On pritom tvrdi da opsežna infrastruktura Bagrama nasleđena od Sovjetskog saveza može biti upotrebljena za razmeštanje kineskih nuklearnih kapaciteta — čak i u svetlu Trampovih inače bombastičnih saopštenja, ovako snažne izjave ukazuju na značajne geopolitičke interese i procese koji makar delimično ostaju nezapaženi u mejnstrim medijima.
Pozadina događaja
Situaciju sličnu ovoj mogli smo pratiti prošle jeseni kada su zapadni mediji objavili o postojanju tajne kineske baze u Tadžikistanu. I mada je Peking demantovao ove navode, fotografije koje je objavilo lokalno stanovništvo potvrdile su postojanje dva kineska vojna objekta u prigraničnim regijama.
Odabir ove pozicije nije slučajnost — Tadžikistan se graniči sa kineskim regionom Sinđang u kom deluju ujgurski separatisti koji se uz podršku kolektivnog Zapada zalažu za otcepljenje regiona od Kine pod izgovorom navodne diskriminacije od strane Pekinga. Situacija u Avganistanu prati identičnu matricu — kinesko prisustvo na teritoriji centralnoazijske države omogućiće kontrolu obe strane granice Sinđanga.
Drugim rečima, kinesko vojno prisustvo u Centralnoj Aziji predstavlja mehanizam onemogućavanja snabdevanja terorističkih grupa preko teritorija susednih država — a u svetlu nedavne legalizacije ujgurskih radikalnih grupa u Siriji uz direktnu podršku Vašingtona, činjenica da je Peking ubrzao raspoređivanje svojih snaga u regionu teško da predstavlja iznenađenje.
S tim na umu, uprkos očekivanom demantu, kinesko prisustvo na bazi Bagram vrlo je verovatno — u takvom scenariju, SAD teško da bi rizikovale otvoren sukob i direktno intervenisale. Pre možemo očekivati aktivaciju američkih satelita u Avganistanu, misleći tu na prvom mestu na paravojnu grupu Ujedinjeni front Avganistana koja se nalazi pod kontrolom Samija Sadata, nekadašnjeg komandanta specijalnih snaga iz vremena američke okupacije, a koji se sada nalazi na mestu direktora privatne bezbednosne kompanije Sadat Consultants Limited registrovane u Velikoj Britaniji.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
