Kod nas je u Srbiji već utrven put da se po najjevtiniju cenu i najmanji ljudi pročuju! To biva i u građanstvu, i u vojsci, i u politici, i u diplomatiji, i u žurnalistici — to biva i u svima slojevima našeg društva. Tim sredstvima, da se na veštački način pročuju, pribegavaju samo sitne i male duše; Zmaj je u jednoj svojoj pesmi te ljude vrlo lepo i tačno okarakterisao stihovima:
Vel’ke ljude slava traži,
Mali ljudi za njom ginu!
A i jedni k’o i drugi,
Mogu s’ dići na visinu!
Samo što se u pesmi dalje veli:
Ovi prvi lete moćno, snažno;
lete po svome „hesapu“..
Istinska vrednost i prirodni uzlet
Ljudi od istinite vrednosti ne traže ta veštačka sredstva, koja upotrebljuju sitne, mizerne duše. Jer, oni se dižu na visinu na svojim rođenim krilima, njihova ih krila nose, i pokolenja ih gledaju na visini, na koju su se ličnom snagom popeli.
Al’ šta rade mali ljudi?
Al’ šta rade mali ljudi? Oni ili se, u nedostatku moći i krila, u zgodnoj prilici prikače na krila moćnih i snažnih da se bar na taj način popnu na visine do kojih ne bi nikad doprli svojim krilima i svojom moći. Ili, ako to ne mogu, pribegavaju drugim sredstvima da se ma kako čuju, ma kako vide — kad ne mogoše uzleteti na visinu.
Ambicija bez pokrića
Te sitne duše, koje imaju u sebi krupne ambicije, ne biraju sredstva; oni hoće da se čuju; oni žele da se vide; oni žude da se istaknu; oni misle da o njima treba da se govori; oni traže da javno mnjenje misli o njima kako su krupne i velike činjenice.
U građanstvu ima zelenaša koji celog svog veka globe i haraju pošteni svet, pa za nekoliko groša u našem naivnom javnom mnjenju često kupe za sebe titulu — dobrotvora.
Ima ljudi koji nikad ništa u životu nisu napisali, ali ih raspinje glupa i suluda ambicija da ih javno mnjenje smatra za pisce, i onda pribegavaju tim smešnim sredstvima, kojima se takva sorta jedino služi u životu…
„Novi pokret“, 26. III 1906.
