Vremena u automobilskoj industriji se menjaju, a na tržište stiže sve više novih brendova koji dolaze iz Kine. Ozbiljni giganti koji „vedre“ i „oblače“ godinama na evropskoj sceni našli su se u velikom problemu. Automobilska industrija, kreće se u smeru električnih automobila i motora, a kineski brendovi su na vreme prepoznali kuda ide tržište. Naime, njihovi automobili su dosta jeftiniji od popularnih evropskih i svetskih brendova, a pritom poseduju sličan kvalitet.
Odličan primer iz prakse je kompanija „BYD“ koja je krenula da osvaja severnoameričko i japansko tržište. Naravno, njihovo primarno tržište je Kina ali brojka od 431.500 vozila prodatih u trećem kvartalu ove godine je pokazatelj da je ovaj brend direktna konkurencija Maskovoj „Tesli“. Tesla je u ovom periodu prodala 435.000 vozila.
„BYD“ kao lider među kineskim brendovima
Vang Čianfu je 1995. godine osnovao ovu kompaniju sa ciljem proizvodnje baterija za mobilne telefone koji su tada postajali nešto novo na tržištu. Devet godina kasnije, napravio je prvi automobil čiji je motor imao unutrašnje sagorevanje, a izgledom podsećao na Tojotinu „Korolu“.
Godinu dana kasnije, napravljen je ovakav automobil sa električnim motorom, međutim dugo se čekalo da on izađe na tržište i pusti u masovnu proizvodnju. Razlog tome su bile regulative i zakon o državnim subvencijama za električne automobile koje bi ovu firmu učinile konkurentnom na tržištu i njihova vozila pristupačnim za prosečnog stanovnika Kine.
Rapidan rast BYD-a
2008. godine, BYD je još kao „mala“ firma u ovom svetu dobio ogromnu finansijsku podršku od čuvenog američkog preduzetnika Vorena Bafeta, koji je kupio veliki broj akcija ovog brenda na berzi u Hong Kongu. Nakon samo godinu i po dana, BYD je postao drugi svetski proizvođač baterija i akumulatora. Sjajan biznis plan, doveo ih je do toga da imaju izgrađen svoj ekosistem i praktično ne zavise ni od koga.
Oni danas imaju svoj lanac isporuke, rezervnih delova, proizvodnje baterija itd. Samim tim što baterija čini najveći trošak na jednom električnom automobilu, ovoj firmi je bilo lako da se transformiše u giganta koji ima prednost od svih brendova na tržištu sa odnosom cene i kvaliteta.
Vizija koju je imao Čianfu ogleda se u njegovim čuvenim rečima koje je izgovorio još 2007. godine, a one glase: „Vaša skupa oprema za mene je samo gomila metala. Kada su u pitanju električna vozila, dovoljna su četiri jednostavna električna motora i kablovi da se ostvario pogon na četiri točka i mogućnost menjanja brzine“.
Kao i u svakom biznisu, da bi uspeli, potrebno je veliko znanje, ali i dosta sreće i okolnosti koje će ići vama na ruku. Kina je pre 5 godina počela da daje velike subvencije i olakšice na porez preduzetnicima koji su ulagali u „čistije“ tehnologije, tako da je i to jedan od razloga rapidnog proboja ovog brenda na tržište.
Sem BYD-a, poznate kineske auto kuće su: GAC, Chery, Dongfeng, FAW. SAIC Motor, Great Wall Motors, Geely Group, Changan Automobile itd.
Evropska unija u strahu od uvoza kineskih automobila
Automobilske kuće u Evropi su se uplašile jeftinije konkurencije, međutim, priča je mnogo kompleksnija. Naime, Nemačka i druge evropske države osećaju kako ne mogu konkurisati nekim drugim, globalnim brendovima. Oni na sve moguće načine pritiskaju Evropsku uniju, odnosno Evropsku Komisiju kako bi odbili proizvođače koji nisu iz EU i na taj način zaštitili sebe. Da li je to fer konkurencijski i tržišno, nismo baš sigurni.
Kao rezultat celokupne situacije je to da je Evropska Unija pokrenula antisubvencijsku istragu protiv Kine i njenih proizvođača jer kineska država subvencioniše izvoz svoje robe. Za mnoge druge proizvode, panika se nije dizala, ipak, zašto je to tako kada su u pitanju automobili?
U automobilskoj industriji je obrt novca ogroman, i onaj ko nije na vreme krenuo u razvoj električnih automobila, moguće je da će izgubiti veći deo tržišta, proizvodnje, zaposlenih, a samim tim i novca. Prema izveštaju nemačke osiguravajuće kuće Alianc trejd, propusti evropskih proizvođača mogli bi ih koštati čak 7 milijardi evra godišnje izgubljenih na tržištu, ako se ne preduzmu neke mere.
Ipak, bitno je naglasiti da su i pored toga što 8% električnih automobila u Evropi čine kineski proizvođači, narod u Evropi je i dalje lojalan evropskoj automobilskoj industriji i omiljenim brendovima kao što su: Audi, Mercedes Benz, Volkswagen, BMW, Peugeot itd. No međutim, dosta tih kupaca ni ne zna da u suštini kupuje kineske automobile, iako misle da su to i dalje evropski brendovi, a to su: MG, Volvo, Polester itd. To i dalje jesu evropski brendovi ali pod vlasništvom kineza, tako da zarada ide u Kinu.
Šta plaši proizvođače evropskih brendova?
Ono što najviše plaše proizvođače evropskih brendova je činjenica da će brojka udela kineskih električnih automobila na evropskom tržištu biti duplo veća, odnosno nekih 16%. Sve ovo, navelo je Evropsku Komisiju da počne da istražuje na koje sve načine kineski električni automobili ulaze u Evropu, a najviše se tiče subvencija prilikom izvoza iz Kine. Radi se o bespovratnim sredstvima, povlašćenim zajmovima državnih banaka, poreznih beneficija itd. Suma sumarum, Evropska unija svim načinima želi zaustaviti uvoz kineskih automobila.
Nema sumnje da je ova reakcija donesena ishitreno i u strahu, te smatramo da bi evropske birokrate trebale pronaći neki drugi način kako bi zaustavili uvoz električnih automobila iz Kine. Amerikanci su to uradili na mnogo prefinjeniji način dajući porezne olakšice od 7500 dolara svakom kupcu električnih automobila njihove proizvodnje.
U svakom slučaju, ovim istragama od strane Evropske komisije se na sve moguće načine kupuje vreme kako bi se evropska auto industrija konsolidovala i koliko-toliko stigla kineske proizvođače. Poznat je embargo koji je Amerika uvela kineskoj kompaniji Huavei, pa šta tek možemo očekivati od industrije u kojoj je obrt novca mnogo veći. Neminovno je da će se u automobilskoj industriji još mnogo stvari desiti: pritisaka od proizvođača, medija, netačnih informacija, plaćenih članaka koji će vam davati dezinformacije itd.
