Времена у аутомобилској индустрији се мењају, а на тржиште стиже све више нових брендова који долазе из Кине. Озбиљни гиганти који „ведре“ и „облаче“ годинама на европској сцени нашли су се у великом проблему. Аутомобилска индустрија, креће се у смеру електричних аутомобила и мотора, а кинески брендови су на време препознали куда иде тржиште. Наиме, њихови аутомобили су доста јефтинији од популарних европских и светских брендова, а притом поседују сличан квалитет.
Одличан пример из праксе је компанија „BYD“ која је кренула да осваја северноамеричко и јапанско тржиште. Наравно, њихово примарно тржиште је Кина али бројка од 431.500 возила продатих у трећем кварталу ове године је показатељ да је овај бренд директна конкуренција Масковој „Тесли“. Тесла је у овом периоду продала 435.000 возила.
„BYD“ као лидер међу кинеским брендовима
Ванг Чианфу је 1995. године основао ову компанију са циљем производње батерија за мобилне телефоне који су тада постајали нешто ново на тржишту. Девет година касније, направио је први аутомобил чији је мотор имао унутрашње сагоревање, а изгледом подсећао на Тојотину „Королу“.
Годину дана касније, направљен је овакав аутомобил са електричним мотором, међутим дуго се чекало да он изађе на тржиште и пусти у масовну производњу. Разлог томе су биле регулативе и закон о државним субвенцијама за електричне аутомобиле које би ову фирму учиниле конкурентном на тржишту и њихова возила приступачним за просечног становника Кине.
Рапидан раст BYD-a
2008. године, BYD је још као „мала“ фирма у овом свету добио огромну финансијску подршку од чувеног америчког предузетника Ворена Бафета, који је купио велики број акција овог бренда на берзи у Хонг Конгу. Након само годину и по дана, BYD је постао други светски произвођач батерија и акумулатора. Сјајан бизнис план, довео их је до тога да имају изграђен свој екосистем и практично не зависе ни од кога.
Они данас имају свој ланац испоруке, резервних делова, производње батерија итд. Самим тим што батерија чини највећи трошак на једном електричном аутомобилу, овој фирми је било лако да се трансформише у гиганта који има предност од свих брендова на тржишту са односом цене и квалитета.
Визија коју је имао Чианфу огледа се у његовим чувеним речима које је изговорио још 2007. године, а оне гласе: „Ваша скупа опрема за мене је само гомила метала. Када су у питању електрична возила, довољна су четири једноставна електрична мотора и каблови да се остварио погон на четири точка и могућност мењања брзине“.
Као и у сваком бизнису, да би успели, потребно је велико знање, али и доста среће и околности које ће ићи вама на руку. Кина је пре 5 година почела да даје велике субвенције и олакшице на порез предузетницима који су улагали у „чистије“ технологије, тако да је и то један од разлога рапидног пробоја овог бренда на тржиште.
Сем BYD-a, познате кинескe ауто куће су: GAC, Chery, Dongfeng, FAW. SAIC Motor, Great Wаll Motors, Geely Group, Changan Automobile итд.
Европска унија у страху од увоза кинеских аутомобила
Аутомобилске куће у Европи су се уплашиле јефтиније конкуренције, међутим, прича је много комплекснија. Наиме, Немачка и друге европске државе осећају како не могу конкурисати неким другим, глобалним брендовима. Они на све могуће начине притискају Европску унију, односно Европску Комисију како би одбили произвођаче који нису из ЕУ и на тај начин заштитили себе. Да ли је то фер конкуренцијски и тржишно, нисмо баш сигурни.
Као резултат целокупне ситуације је то да је Европска Унија покренула антисубвенцијску истрагу против Кине и њених произвођача јер кинеска држава субвенционише извоз своје робе. За многе друге производе, паника се није дизала, ипак, зашто је то тако када су у питању аутомобили?
У аутомобилској индустрији је обрт новца огроман, и онај ко није на време кренуо у развој електричних аутомобила, могуће је да ће изгубити већи део тржишта, производње, запослених, а самим тим и новца. Према извештају немачке осигуравајуће куће Алианц трејд, пропусти европских произвођача могли би их коштати чак 7 милијарди евра годишње изгубљених на тржишту, ако се не предузму неке мере.
Ипак, битно је нагласити да су и поред тога што 8% електричних аутомобила у Европи чине кинески произвођачи, народ у Европи је и даље лојалан европској аутомобилској индустрији и омиљеним брендовима као што су: Audi, Mercedes Benz, Volkswagen, BMW, Peugeot итд. Но међутим, доста тих купаца ни не зна да у суштини купује кинеске аутомобиле, иако мисле да су то и даље европски брендови, а то су: MG, Volvo, Polester итд. То и даље јесу европски брендови али под власништвом кинеза, тако да зарада иде у Кину.
Шта плаши произвођаче европских брендова?
Оно што највише плаше произвођаче европских брендова је чињеница да ће бројка удела кинеских електричних аутомобила на европском тржишту бити дупло већа, односно неких 16%. Све ово, навело је Европску Комисију да почне да истражује на које све начине кинески електрични аутомобили улазе у Европу, а највише се тиче субвенција приликом извоза из Кине. Ради се о бесповратним средствима, повлашћеним зајмовима државних банака, порезних бенефиција итд. Сума сумарум, Европска унија свим начинима жели зауставити увоз кинеских аутомобила.
Нема сумње да је ова реакција донесена исхитрено и у страху, те сматрамо да би европске бирократе требале пронаћи неки други начин како би зауставили увоз електричних аутомобила из Кине. Американци су то урадили на много префињенији начин дајући порезне олакшице од 7500 долара сваком купцу електричних аутомобила њихове производње.
У сваком случају, овим истрагама од стране Европске комисије се на све могуће начине купује време како би се европска ауто индустрија консолидовала и колико-толико стигла кинеске произвођаче. Познат је ембарго који је Америка увела кинеској компанији Хуавеи, па шта тек можемо очекивати од индустрије у којој је обрт новца много већи. Неминовно је да ће се у аутомобилској индустрији још много ствари десити: притисака од произвођача, медија, нетачних информација, плаћених чланака који ће вам давати дезинформације итд.
