Od 1875. do 1878. sa Kosova i Metohije u Kneževinu Srbiju dolazi oko 200.000 srpskih izbeglica. Šiptari koji su se tokom srpsko-turskih ratova u tom periodu borili za Osmanlije napuštaju Srbiju, ali se brzo vraćaju u sklopu pljačkaških četa koje čine veliku štetu u pograničnim oblastima Srbije.
200.000 Srba je proterano od 1875. do 1878. sa Kosova i Metohije.
Neuspelo pomirenje i ubistvo srpskog konzula
Srbija, pod međunarodnim pritiskom, pruža Šiptarima ruku pomirenja i poziva ih da se vrate, ali oni odbijaju. U zadnjoj deceniji 19. veka uspostavlja se srpski konzulat u Prištini, ali konzula Marinković ubijaju šiptarske bande.
Teror i iseljavanje srpskog stanovništva
Srbi na Kosovu i Metohiji ulaze u pakao. Šiptari ih kolju, siluju žene i devojke, prisiljavaju da rade nedeljom i za vreme velikih praznika, pljačkaju srpske crkve i manastire i čine razna druga zverstva. Oko 1.500 srpskih porodica je napustilo KiM u periodu od 1878. do 1883. Za vreme grčko-osmanskog rata 1897, šiptarsko nasilje na Kosovo i Metohiji se pojačava.
Dokumenta o zločinima i sprečena međunarodna rasprava
Srpski konzul Simić je skupio dokumentaciju: „Prepiska o arbanaškim nasiljima u Staroj Srbiji 1898–1899“. Raširena su bila silovanja, paljenje, klanja.
Srpski premijer Đorđević je mogao samo da potvrdi da je od 1890. do 1899. iz južne Srbije (KiM) u ostale delove Srbije došlo 60.000 prognanih Srba. Srbija je svu dokumentaciju o albanskim zločinima predala i Haškoj konferenciji 1899, ali je Austrougarska sprečila da ovo pitanje bude razmotreno.
