Njihovo imanje nalazi se na oko 380 metara nadmorske visine, u podnožju Maljena, koji je idealno mesto za strujanje čistog vazduha uz pomoć ruže vetrova sa Medvednika, Jablanika, Povlena i Suvobora.
Čist, prozračan vazduh, zelenilo i obližnja šuma neke su od prednosti života na selu sa decom koje su pomogle Ivani (37) i Draganu Sretenoviću (42) da započnu život u Toliću, ali i razlozi zbog kojih sve više u ovo mesto dolaze turisti na odmor, piše portal „Priče sa dušom”.
Kako navode, Sretenovići su odrasli u gradovima, a odluku da se presele na selo doneli su posle venčanja 2018. godine.
Sledeći predosećaj i novu poslovnu ideju, ovaj par odlučuje da se bavi turizmom na imanju Draganovog dede u Toliću, selu udaljenom 4 km od Mionice i oko 100 km od Beograda, gde su njegovi deda i baba proveli svoj život gradeći domaćinstvo i baveći se poljoprivredom i poljoprivredom. Stočarstvo. Ova dva ekonomista (Ivana je diplomirala ekonomiju, a Dragan turizam) danas u svom poljoprivrednom gazdinstvu i turističkom domaćinstvu Ranč Sretenović turistima nude smeštaj u dva objekta za osam osoba, degustaciju domaćih sokova i rakija, organizovane obilaske i boravak u Muzeju šuma, kako su ga nazvali deo imanja pod drvećem koji su preuredili za turističke ture.
Do kraja godine planiraju da izgrade i treći smeštajni objekat, ali dalje od toga neće, jer, kako kažu, ne žele da se bave masovnim turizmom.
– Kada mi je deda umro 2009. nasledio sam ovo domaćinstvo. Da ne bi izumrla, na maloj parceli zasadio sam aroniju, koja se vremenom proširila na dva i po hektara. Kasnije sam zasadio šljivu, a kada smo Ivana i ja doneli odluku da se preselimo u Tolić, renovirali smo staru kuću i krenuli u renoviranje svih objekata – kaže Dragan.
– Iako je u gradu sve dobro funkcionisalo, nešto me je stalno vuklo ka selu. Kada sam upoznala Ivana i kada smo započeli zajednički život, logičan nastavak je bilo selo gde ćemo izgraditi dom koji nam odgovara. Uložili smo mnogo energije, rada, truda i novca. Sada živimo u kući bake i dede, koja je izgrađena početkom sedamdesetih, od čvrstog materijala, u šumadijskom stilu sa četiri strane, koju smo renovirali, uveli centralno grejanje, internet i sve što nam je potrebno za lakši život – dodaje Dragan.
Pedesetak metara od kuće nalazi se šuma od 24 ara, koju su Sretenovići kupili od komšije sa idejom da tu naprave muzej šume. – U susret nam je došao komšija, s obzirom da se na ovom području ne prodaje nasledno zemljište. Iskrčili smo šumu potpuno zaraslu u trnje i ostruge i videli da u njoj raste tridesetak različitih vrsta drveća. Hteli smo da pokažemo gostima koje biljke rastu u našoj šumi i ispričamo im priču o svakom stablu – objašnjava Ivana.
Zasadili smo deo drveća, jer smo želeli da imamo neke vrste koje rastu samo na drugim kontinentima, poput paulovnije. Svaka vrsta je obeležena pločicama sa veoma zanimljivim podacima, ne onim stereotipnim, već zanimljivostima o drveću – kaže Dragan za Priče sa šinu i dodaje da turisti kroz ovaj muzej mogu da prošetaju sami pod vedrim nebom, ali i u društvu domaćini.
– Kao što u gradovima dobijate potpuno drugačiju dimenziju destinacije sa turističkim vodičem, tako će i naši gosti moći da prošetaju sa nama, da čuju neke zanimljive priče i anegdote koje ne mogu da nađu na internetu.
S obzirom da su šume dugi niz godina bile mesto gde su se ljudi skrivali, gde su živeli, pa i hranili, Dragan i Ivana su, kako kažu, želeli da vrate taj osećaj privrženosti čoveka prirodi.
U njihovoj šumi gosti mogu da legnu na ležaljku, odmore, pronađu trenutak mira, uživaju u zvucima i mirisima šume i poistovete se sa svime što nudi šumsko okruženje.
– Reakcije su odlične. Nedavno smo imali grupu predškolaca iz vrtića koji su ovde upoznati sa određenim vrstama drveća. Naši gosti su uglavnom ljudi koji žive u urbanim sredinama, uglavnom mladi ljudi, akademski obrazovani. Žude za prirodom, za šumom, livadom i selom, ali žele da čuju nešto o toj sredini, a ne samo da tamo provode vreme – objasnili su Sretenovići i dodali da turisti mogu da beru i voće kod domaćina i na jesen. pomozi u pečenju rakije. Posebno mesto na ranču Sretenović imaju porodice sa decom, jer ovde mališani mogu da se igraju i maze životinje, ljuljaju se na ljuljaškama, voze dečiji traktor ili mali četvorocikl.
– Ljudi koji dolaze kod nas vole da udišu vazduh, da čuju ptice kojih ima na pretek, da vide sitnu divljač poput fazana kojih ima toliko da se više ne plaše ljudi. Imamo i veliki broj zečeva u šumi, lisice, jazavca, kao i srndaća – rekla je Ivana.
U šumi pored ranča nalaze se zapuštene vrste drveća, koje novije generacije, nažalost, ne poznaju.
– Stekao sam utisak da su ljudi čuli za mnoge od njih, a da ne znaju kako izgledaju. To su zimske sorte kruške, mušmule i duda. Posle obilaska mogu da probaju sok od ljupke, na primer, koja raste i u našoj šumi.
Pored organske aronije i njenog matičnog soka koji prave, imaju i 220 sadnica organske šljive (Stenli i Čačanska), kao i trešnje, kruške, jabuke.
Kažu mi da su hteli da kroz jedinstven turistički proizvod gostima predstave kako žive ovde sa decom.
Život na selu, prema rečima sagovornika Priče sa dušom, ima svoje mane i zahteva određene veštine koje nisu neophodne u gradu (zime sa dosta snega, vešta vožnja), mnogo truda oko infrastrukture (uvođenje Internet) i dobru organizaciju društvenog života (odlasci na skupštinske skupove u Beograd, Valjevo ili Mionicu). – Imamo jedan od najboljih kvartova na svetu, ljude koji slično žive i razmišljaju i sa kojima delimo slične vrednosti. Naše prve komšije imaju veliku porodicu, životinje, bave se organskom proizvodnjom povrća i voća. Taj društveni aspekt je nešto bez čega se na selu ne može živeti na dobar i kvalitetan način – dodao je Dragan.
– Nemamo televizor u kući, naša deca veoma retko gledaju crtaće na telefonu, imaju svoj prostor napolju, svoj pesak, igralište, lopte, četvorke. Cilj nam je bio da kada smo već osnovali porodicu, da nam deca rastu zdrava i da se zdravo hrane – istakla je Ivana.
