Bojana Peković je umetnica kakvu srpska tradicionalna muzika nije videla do sada — talenat, posvećenost i hrabrost u borbi za očuvanje kulturnog nasleđa doveli su je do pijedestala ne samo u Srbiji, već i širom Evrope. Od ranog detinjstva, Bojana je krenula muzičkim putem koji je bio sudbinski predodređen da bude izuzetan.
Sa svega pet godina, Bojana je primljena u nižu muzičku školu, gde je započela svoje prve muzičke korake na klaviru i violini, i to u klasi uglednih profesora — Tatjane Jakovljević za klavir i sopstvenog oca Radovana, profesora gusala i jednog od istaknutih igrača u Savezu srpskih guslara. Ova veza sa porodicom i umetničkim duhom koji njen otac nosi duboko je oblikovala Bojaninu budućnost.
Prvi javni nastup Bojana je imala sa šest godina u Narodnom muzeju u Kraljevu, na otvaranju izložbe posvećene Prvom svetskom ratu. Od tog trenutka, publika je prepoznala njenu izvanrednu harizmu i duboku emotivnost koju unosi u svaki svoj nastup. Njen muzički put nije se tu zaustavio. Srednju muzičku školu završila je u Kraljevu, na smeru etnomuzikologije, gde se usavršavala u sviranju tradicionalnih instrumenata kao što su gajde, frula, okarina i kaval.
Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu samo je potvrdio njenu odlučnost da istraje na putu očuvanja tradicije, ali je ključni trenutak u njenoj karijeri nastupio kada je odlučila da ode u Finsku. Na prestižnoj Sibelijus akademiji u Helsinkiju Bojana je uvela nešto sasvim novo u program — gusle kao glavni instrument. Za nju, i zbog nje, akademija je uvela gusle u svoj program, i tako je postala prvi student u istoriji ove ustanove koji je proučavao i izvodio tradiciju srpskih gusala na ovom nivou. To je pravi podvig, ne samo za Bojanu, već i za srpsku kulturu, koja je ovim korakom dobila svoje dostojno mesto na evropskoj muzičkoj sceni.
Njena posvećenost je utisnuta u svaki nastup — učestvovala je u velikom broju kulturnih, duhovnih, obrazovnih i humanitarnih manifestacija, širom Srbije i sveta. U predstavi „Stojeće carske galije“, povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, Bojana je nastupila u ulozi Majke Srbije, oslikavajući snagu, bol i istrajnost srpskog naroda. Zajedno sa bratom Nikolom, održavala je koncerte na najprestižnijim domaćim scenama poput Save centra i Kolarčeve zadužbine, ostavljajući publiku bez daha svojom iskrenom emocijom i snagom.
Bojana je za svoj doprinos kulturi nagrađena Zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, što je samo jedno od mnogih priznanja za njen dugogodišnji rad. Njen muzički opus obuhvata i dva albuma, od kojih je drugi, „Ep o Kosovu“, objavljen u saradnji sa PGP RTS-om i sadrži epske pesme iz Vukovih zapisa. Promocija ovog albuma bila je svečan događaj na kom su učestvovali i kulturni velikani poput Ivane Žigon i Matije Bećkovića, čime je ponovo potvrđeno mesto epskih pesama u srpskoj kulturi i istoriji. Guslarska umetnost je Bojanu dovela do brojnih nastupa, ali i suočila sa velikim emocionalnim izazovima. Ona izdvaja neke pesme kao najbliže srcu, ali i toliko emotivne da je morala da ih privremeno odloži. Među takvim pesmama je i “Mati i sin” Vojislava Ilića Mlađeg.
Bojana Peković je primer mladog, ali duboko ukorenjenog talenta koji sa ponosom i ljubavlju nosi glas srpske tradicije u svet. Njeno iskustvo, kako je otkrila u emisiji „Kompas“, obogaćeno je ne samo ljubavlju prema guslama već i dubokim poštovanjem prema narodnim epskim pesmama koje su, prema njenim rečima, neraskidivi deo srpske duše. Bojanin put pokazuje da talenat, posvećenost i ljubav prema tradiciji mogu da pomeraju granice — ne samo u zemlji, već i u svetu. Sa takvom porodičnom tradicijom i dubokom povezanošću sa korenima, Bojana Peković ostaje posebna figura srpske muzičke scene. Svojim radom, ona oživljava i čuva srpsku epsku baštinu za nove generacije.
Pogledajte celu emisiju Kompas sa Bojanom Peković:
